Због честих обијања станова и крађе инвентара у улазима зграда станари све чешће прибјегавају постављању видео-надзор. На тај начин сматрају да ће повећати безбједност, али постоје и они станари који не желе да буду под таквом врстом присмотре. То објашњавају тиме да им је нарушена приватност јер не знају ко све гледа снимке и да ли они могу постати вирални. Без обзира на осјећај константног снимања ипак су сагласни да је безбједност подигнута на већи ниво.
Суграђанка Олга Бибић сматра да видео надзор треба да буду постављене у свим улазима зграда.
– У улазу у којем живим камера постоји више од десет година и мислим да је то добра ствар. Долазе времена све гора и гора, нажалост и због безбједности станара, нарочито дјеце оне треба да постоје. Мислим да треба да стоје испред и у улазима, нарочито у новим блоковима зграда, како би могла и дјеца која се играју да се испрате – каже Бибић.
Иван Серафимов каже да би камере повећавају безбједност.
– У улазу у којем живим нијесу постављене камере, али би било добро да их има због безбједности. Треба видјети колико све то кошта и да ли се сви станари слажу. У мојој згради дешавала се крађа бицикла, као и улазних и унутрашњих врата – наводи Серафимов.
Суграђанин Неџад Кољеновић истиче да би се постављњем камера могле спријечити разне незгоде и кривична дјела.
– Приликом постављања камера, мора се добити сагласност свих станара. Сматрам да би њихово постављање повећало безбједност. Комплетан улаз треба буде покривен камерама, све док се не задире у приватност – казао је Кољеновић.
Члан Савjета Агенциjе за заштиту личних података и слободан приступ информациjама Мухамед Ђокаj истакао је да је исталирање система видео-надзора у стамбеним зградама законом дозвољено.
– Законом о заштити података о личности прописано jе да се у стамбеним зградама може вршити видео надзор улаза и излаза у зграду, као и заjедничких просториjа. За увођење видео надзора у стамбеноj згради потребна jе сагласност скупштине етажних власника, у писаноj форми. Предвиђа се да jе сагласност дата ако се за њу изjасне чланови скупштине етажних власника стамбене зграде, ламеле или улаза коjима припада више од 70 одсто власништва, као и да се не може вршити видео-надзор улаза у станове, јер то доводи до кршења приватности станара. Увођење видео надзора мора бити оправдано, а разлози могу бити вандализам на заjедничкоj имовини, крађа...Потребно jе одредити лице коjе jе одговорно за чување и приступ снимцима забиљеженим видео надзором – истакао је Ђокај.
Законом jе предвиђено да поjединац треба да буде адекватно обавиjештен када улази у просториjе коjе су под видео надзором, што подразумиjева обавезу истицања jавног обавjештења да се снима.
– Обавjештење мора бити истакнуто на видном мjесту коjи омогућава лицима да се са снимањем упознаjу приjе него оно почне, а најкасније у тренутку кад почиње. Мора садржати податке да jе надзор у току, ко га врши и броj телефона. Систем видео-надзора мора бити заштићен од приступа неовлашћеним лицима – навео је Ђокај.
Он је казао да је забрањен приступ снимцима система преко интерне и јавне кабловске телевизиjе, интернета, било у тренутку њиховог настанка или након тога, те да је у лифтовима забрањено снимање.
– Видео-надзор се не може инсталирати на поjединим спратовима стамбене зграде, ламеле или улаза коjи ће покривати степениште, ходник или приступ лифту. Такође видео надзор не може бити инсталиран на међуспратовима, степеништу, приступу лифту и у лифту – закључио је Ђокај.