Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија 9. новембра почело је разматрање студије оправданости територијалне промјене Општине у оквиру Главног града - Голубовци издвајањем. Како су саопштили из овог владиног ресора на чијем је челу Тамара Срзентић захтјев и студија од Општине у оквиру Главног града - Голубовци је стигао 1. новембра.
– Оваj захтjев jе поднесен 1. новембра 2021. године, а примљен у рад 9. новембра 2021. године. У складу са чланом 26 став 3 Закона о териториjалноj организациjи, Министарство jе дужно да достави мишљење подносиоцу инициjативе у року од 45 дана. Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија ће у том року и поступити – казали су из овог Владиног ресора.
До Савјета за развој и заштиту локалне самоуправе Главног града ни студија, али ни иницијатива за територијалну промјену није стигла. Да о томе нијесу расправљали тврди Пуниша Станишић, члан овог радног тијела.
– О иницијативи и студији промјене статуса Зете на Савјету за развој и заштиту локалне самоуправе Главног града нијесмо расправљали. Не могу се изјаснити о томе да ли подржавам самосталност Зете када немам материјал и студију нијесам погледао – рекао је Станишић.
Предсједник Савјета за развој и заштиту локалне самоуправе Главног града Дражен Церовић јуче није одговарао на телефонске позиве, те нијесмо успјели сазнати да ли ће ускоро бити сазвана сједница и хоће ли се на њој расправљати о студији коју је за потребе осамостаљивања урадила Општина у оквиру Главног града - Голубовци, као и да ли је до сада имао иницијативу да се о овом документу расправља.
Студиjа jе показала да, уколико би општина Голубовци постала самостална имала приход од 1.797.235 еура, док би издаци били 1.694.160 еура. израчунали су аутори студије оправданости територијалне промјене издвајањем. Основни закључак анализе, која садржи више поглавља, је да су испуњени услови стварања нове општине која би према расположивим подацима имала 16.231 становника од чега је по подацима МОНСТАТ-а из 2011. године 4.208 запослених. Као опасности предложене територијалне промјене у анализи је наведен мањак капацитета за повлачење средстава доступих европских и других фондова, мањак интересовања млађе популације за бављење пољопривредом, кашњења у доношењу стратешких докумената у области просторног планирања, имовинско правних односа и јавних набавки. Опасност је и присуство сиве економије, нелегална градња, пренамјена и узурпација пољопривредног земљишта, загађивање водених површина, мањак извора финансирања за реализацију стратешког пројекта, а нијесу заборавили ни пандемију корона вируса. Ту је и утицај индустријског отпада КАП-а, поплаве, суше, обилне падавине, олујни вјетрови, топлотни таласи, пожари... У студији се наводи да су Аеродроми Црне Горе значајан потенцијал развоја општине у смисли евентуалних могућности наплате прихода по основу концесија. У документу се наводи да у овом тренутку поступак давања Аеродрома у концесију није завршен, па се не може до краја прецизно утврдити износ средстава који би допунио приходну страну буџета. У слабости преложене територијалне промјене аутори анализе рачунају недовољне кадровске и техничке капацитети локалне самоуправе, нелегална градња, урбанизација и ширење насеља на рачун пољопривредних површина, као и недостатак планске документације. Такође, међу недостацима су набројани и неријешени имовински односи и уситњеност пољопривредних површина, старосна структура пољопривредника, квалитет појединих локалних путева, неразвијена инфраструктура пјешачких и бициклистичких стаза, неадекватно организован јавни превоз...