На добро се лако навићи, а српски ас jе овога љета показао да jе вjероватно наjвећи играч биjелог спорта свих времена. Међутим, сви велики хероjи имаjу своjу слабу тачку. Баш као што jе Ахил имао пету, тако и Новак има болну тачку, а то су Олимпиjске игре.
Ни овога пута први рекет свиjета ниjе успио да се домогне златне медаље, а она му jе у Токиjу била први и основни циљ. Ђоковић jе у главном граду Jапана био главни претендент да златну колаjну стави око свога врата, али га Божиjи путеви ни овога пута нису одвели тамо гдjе jе он прижељкивао, а чак ниjе успио ни да се домогне бронзе за коjу се утjешно борио. Убрзо након тога отказао је и меч за бронзу у тој фамозној микс-дубл конкуренцији.
Само jедном се Новак порадовао одличjу у сингл конкуренциjи на Олимпиjским играма. Било jе то, сада већ далеке, 2008. године у Пекингу, али jе тада то одличjе засиjало као злато jер jе Новак те исте године освоjио и своjу прву Грен слем титулу и дефинитивно ниjе био наjвећи фаворит на Играма.
Услиjедиле су Игре у Лондону 2012. и Новак jе са наjвећим амбициjама допутовао у престоницу Велике Британиjе. На том олимпиjском турниру српски тенисер jе догурао до полуфинала и ту стао – савладао га jе домаћи тенисер Енди Мареj, а онда jе Ђоковић у мечу за бронзу изгубио од старог друга Хуана Мартина дел Потра.
Прави шок услиjедио jе на старту олимпиjског турнира 2016. године у Рио де Жанеиру. Поново jе Србиjа послала Ђоковића на наjвећу смотру спорта да се врати са златним одличjем око врата, али поново то ниjе дочекала. Овога пута Новак jе своj пут завршио већ у првом колу када га jе, поново, у два таj-бреjка, елиминисао Хуан Мартин дел Потро.
Од те 2016, па све до 2021, Новак jе израстао у истинског гиганта, наjпрепознатљивиjу спортску личност на планети и човjека коjи jе помjерио границе. Почетком jула ове године, када jе освоjио Вимблдон, Новак се изjедначио са Роџером Федерером и Рафаелом Надалом по броjу грен слем трофеjа (20), али са бољим учинком у готово свим осталим сегментима.
Са репутациjом наjбољег свих времена, Новак jе одлучио да се запути у Токио, на Олимпиjске игре, с jединим циљем – златном медаљом. И, чини се, никада ниjе био изразитиjи фаворит, што због фантастичне форме и три освоjена грен слема у сезони, што због осакаћене конкуренциjе (одустали Надал, Федерер, Мареj, Циципас...).
Форму jе брусио на Црногорском приморjу, па одатле отишао право за Токио гдjе jе изазвао праву пометњу. Сви су жељели да се фотографишу са њим и многима jе то успjело. Данима смо гледали како се свjетски спортисти хвале по друштвеним мрежама сликама са српским тенисером.
А онда jе Новак помало изненадио jавност одлуком да наступи и у микс-дублу са сународницом Нином Стоjановић. Како jе и сам селектор Виктор Троицки признао, узалуд jе било молити Новака да одустане од микс-дубла, Србиjи jе желио да донесе двиjе медаље.
И одлично jе гурао. Противници су падали као кладе и у синглу и у микс-дублу, све до тог кобног полуфинала и меча са Александером Зверевом. Први сет jе био перфектан, други започео сjаjно, а онда се догодио необjашњив пад. И физички и ментално, Новак jе изгледао као 10 година стариjи човjек.
Чини се да jе замор материjала и превелика потрошња, како физичка, тако и психичка, на пакленоj врућини токиjског бетона узела данак код гвозедног човjека званог Новак Ђоковић.
Стиче се утисак да jе Новак преузео превелико бреме на себе и да jе наступ у двиjе конкуренциjе овога пута био прилично непромишљен потез. Вjеровао jе рођени Београђанин да ће на крилима сjаjних успjеха у овоj сезони одувати конкуренциjу и у Токиjу, нарочито када се узме у обзир да тамо ниjесу дошли његови наjвећи такмаци.
Ипак, Олимпиjске игре су биле и остале болна Новакова тачка. И ниjе у питању мотивациjа, ниjе у питању мањак жеље, у питању jе лош таjминг и погрешан избор. Надал jе одустао од Олимпиjских игара иако jе последњи турнир играо jош почетком jуна на Ролан Гаросу, а ни Федерер се ниjе усудио да са своjих 40 година послиjе Вимблдона оде у Токио.
Новак jе своjе физичке и психичке могућности прециjенио, нарочито када jе одлучио да заигра у микс-дублу. Два меча дневно нису препоручљива ни за супермена какав jе он. Закључуjемо да Олимпиjске игре готово увиjек дођу у невриjеме за Новака. Зашто? Зато што српски ас никада на тако велику смотру спорта не оде, приjе свега, одморан. Вараjу се сви коjи мисле да се приjе ОИ могу играти тако велики турнири, осваjати тако велике титуле у суперузбудљивим финалима, а онда отићи на ОИ и волшебно узети златна медаља.
Ниjе то само овога пута, тако jе било и у претходна три покушаjа. Новак се ниjе трудио да одложи неки турнир зарад боље припреме за Олимпиjске игре. Он jе своjе тиjело и своj ум гурао до граница издржљивости, а оно му jе одговорило на начин што му jе показало гдjе jе његов лимит и његова граница.
На краjу, Ђоковићу остаjе да се, приjе свега, добро одмори, анализира ситуациjу и да психички преброди оваj болан моменат. Jер, никада се не зна, Париз и 2024. година нису далеко.
