Ako Kosovo nije naše, naše nije ništa. Ako predamo Kosovo, nema razloga da pravimo pitanje od bilo čega drugog, možemo dati šta god hoće. Ali, onamo namo za brda ona i još dalje, na onoj strani, onostrani se dižu Dečani, poručio je jedan od najvećih srpskih pjesnika Matija Bećković.

Uoči njegovog 82. rođendana, kao dva posebna dara za poštovaoce Bećkovićeve misli i stiha stiže nova zbirka „Onamo namo“, treća iz započete poetske ispovijesti u kojoj, kroz portrete savremenika i prijatelja, pjesnik na najdublji način slika sebe.

Pored knjige, ovih dana na Festivalu autorskog filma pred publiku stiže i dugo očekivani dokumentarni film „Gospodin“ reditelja Puriše Đorđevića.

O bitnoj razlici između autora originalnog naslova i onoga što pjesme iz zbirke „Onamo namo“ treba da poruče, Bećković za Sputnjik kaže:

- Kralj Nikola je napisao ‘Onamo namo’, s tim što je njegovo više ovamo, a moje je više onamo. Jer, onamo namo za brda ona i još dalje, na onoj strani, onostrani se dižu Dečani, i gaji zeleni onostrani i boj junački neprestani…Tamo ću jednom i ja poći, da to je moje, sebi ću doći“.

O rođendanu koji se poklapa sa nekadašnjim Danom Republike, kaže:

 - Rođen sam 29. novembra koji je doskoro bio Dan Republike, ali ta republika je nestala. Od Avnoja i Republike nema ništa, ali je ostao sveti apostol Matej koji je bio pregrnut tim avnojevskim vodopadom i tom republikom i sada je i on ugledao svjetlost dana. Za moj rođendan u podne ću biti u valjevskoj gimnaziji, a uveče na premijeri Purišinog filma. Djeluje nestvarno“.

O tome kakva bi bila Njegoševa sudbina 2021. Matija Bećković kaže da bi spasenje za sve bilo kada bi rvanje prestalo i ta duga bitka se završila.

 - Kakvo bi spasenje Crne Gore bilo da se ta bitka završi. I da recimo Njegoševe kosti počinu i da se sahrane u crkvi koja je i ozidana kao njegov zavjet. Da se ništa ne ruši, da sve ostane kako je i bilo, samo da se povrati ono što je srušeno i da se tako, kao neki znak ozdravljenja i pomirenja, pojavi i sam Lovćen, koji je u toj bici srušen, koji više nije ličio na sebe. Da jedan naraštaj napravi podvig i pokaže da je sposoban da izađe iz tog rova iz kog nije bilo nikakvog dobra - napominje akademik Bećković.

Za sebe, za 82. rođendan, kaže da nema specijalnih želja, jer je već dobio više nego što je želio.

 - Da sam ostao na onome što sam ja želio, ne bih bio sa vama ovdje. Nama je bio veliki uspjeh da ostanemo živi i da nekako izvučemo živu glavu“.