Село Ботурићи је на надморској висини од 510 метара, имају велики поток који ријетко пресушује, а такође у близини је и ријека Бистрица, па Хаџибеговићи немају проблема са наводњавањем. Клима погодује узгоју воћа и поврћа, а како каже Рефик, заштићени су од полава и вјетра.
Рефик обрађује земљу на скоро пет хектара имања и на њему сади завидан број пољопривредних производа.
- Изнесем с времена на вријеме своје производе на неки од сајмова који се одржавају. То сам урадио и на овом нашем бјелопољском који је на градском тргу трајао до Нове године. Нијесам се пуно задржао због својих обавеза, али упркос кишном времену које је владало, продаја је била више него успјешна.
Од житарица сије пшеницу, раж и кукуруз. Сије више врста кукуруза, попут јарика, познат као планински кукуруз, затим шећерац и осмак - старинску сорту бијелог кукуруза (Тврдунаца) који на клипу обично има осам неправилних редова. Затим производи бијели лук, тикве, кромпир, паприку и пет врста пасуља (шарени, црвени, тетовац, стара пасуљица, чучавац, градиштанац, пребранац).
- Посијао сам пшеницу, раж и јечам ове године. Све је домаће и све налази свога купца. У зимском периоду има пасуља, лука, бијелог и црног, ораха, цвекле...Током зиме се припремамо за прољеће. Имамо два млина за брашно. Такође, све је спремно и за производњу раног купуса. Прошле године сам имао десет тона бијелог и четири тоне црвеног купуса - каже наш саговорник.
Рефик своје производе пласира на пијацама у Бијелом Пољу, Рожајама и Мојковцу. Улаже велики рад и труд у свој посао и задовољан је успијесима које постиже.
– Имам увијек праве домаће производе - орах, јабуке, љешнике, дуње, лук, купус, шаргарепу, крушку, а имам и разне врсте – кукурузног и хељдиног брашна, које сам представио чак и у Италији. Посебно ми је драго што сам присутан и на овом сајму, јер су овакве манифетсације јако важне за презентацију наших домаћих производа - казао је Хаџибеговић.
Он је истакао и да се од пољопривреде може живјети, али да тај посао морате вољети. Његова животна сапутница Емина Хаџибеговић је једна од ријетких која је напустила посао у граду и вратила се у родно село са циљем да покрене породични посао. Заједно са супругом Рефиком одлучила се на овај корак.
Као и сваки други почетак, и овај је био тежак. Како Емина открива, од самог почетка када је било свега неколико засада, па до данас са разноврсним воћем и поврћем које се може пронаћи на њиховом имању. Поред захтјевног посла у приватном бизнису и рада на имању, налази времена и за свој хоби. Успјешна је у свом послу, посвећена је и сликарству. Дакле, поред домаћих производа највишег квалитета, код Хаџибеговића можете пронаћи прелепе украсе за свој дом.
- Све се стиже кад се хоће. Дан је кратак, па сви у породици заједно и сложно радимо од јутра до мрака - каже Емина.
М.Н.
