Агонија тежа и од смрти.Тако би описали оно кроз шта пролазе они којима је члан породице или неко близак нестао. Олуја душевне боли, испреплетаних осјећања прожима тијело. Према ријечима психолог Радмиле Ступар Ђуришић "туга и очај прекрију личност и одузму снагу потребну за промишљање". Међутим, кроз један облик овог душевног стања пролазе и они који трагају за несталима. Старх и нада се преплићу. Трен траје као вјечност. Једна од таквих ситуација одвија се и ових дана. Рониоци Регионалног ронилачког центра Бијела, из Херцег Новог, од прекјуче трагају за младићем у Подгорици.
Потрага и агонија
-Рониоци који често роне, у набујалим и брзим ријекама да би пронашли утопљено лице, не суочавају се само са ризиком којем се том приликом излажу. Већ се суочавају и са агонијом породице која исчекује да им рониоци помогну и пронађу тијело страдалог и на неки начин ублаже агонију која понекад траје и више дана док рониоци претражију рјечна корита, дубока језера или море. Ронити у циљу помоћи продицама гдје помоћ других није могућа је изузетно хумано-казао је и изјави за портал " Дан" директор RCUD-a, Веселин Миjаjловић.
Нада и безнађе
-Помjешане емоције наде и безнађа. Агоније због осјећања да нема вијести којима би се порадовали и великог душевног бола услед сумње да је оно најгоре веома близу. Црни облаци надвијени над судбином патника веома често потпуно паралишу когнитивне капацитете. Туга и очај прекрију личност и одузму снагу потребну за промишљање- казала је психолог Ступар Ђуришић у разговору за портал "Дан".
Додаје да је рационалном и образованом човјеку веома тешко да само чека и вјерује да ће бити добро.
-У случајевима да је вјера у добро једино што се може радити ближе је осјећај безнађа него безнађе само по себи. Вјера буди наду, нада жељу за акцијом а неуспјела акција доводи до разочарења и велике боли, која кроз тугу може довести у стање смртних мука- објаснила је у разговору за портал " Дан" психолошкиња Радмила Ступар Ђуришић.
Док нада траје, лакше је...
-Анксиозност, фобичне реакције, напади панике, јаки дрхтаји тијела, сувоћа уста, губутак апетита, апатија у цјелокупном интелектуалном функциинисању су најчешћи. Што дуже траје нада и што је већа вјера особама је лакше, Ако се ријеч лакше уопште може употребити у таквим ситуацијама-казала је за портал " Дан" психолог Радмила Ступар Ђуришић.
Же.Б.
