Profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore Olivera Komar predstavljajući istraživanje kazala je da 43 odsto građana smatra da je glasanje u redu u smislu brojanja.

Ona je rekla da svaki drugi ispitanik misli da su izbori sprovedeni pošteno, a da svaki peti kaže da uglavnom nijesu sprovedeni pošteno.

Ona je kazala da je indeks izbornog integriteta u Crnoj Gori 2,9.

- S obzirom na važnost izbornog procesa treba da težimo tome da nivo izbornog integriteta bude značajnije viši - rekla je Komar.

Istraživanje je pokazalo da četvrtina građana misle da mediji ne izvještavaju fer o izborima.

- Svaki drugi građanin vjeruje da ljudi dobijaju novac za glasanje, 16,8 odsto kaže da se to uglavnom ne dešava, a 25 odsto kaže da se to ponekad dešava" - navela je Komar.

Ona je kazala da svaka druga osoba misli da su ljudi ucijenjeni da glasaju na određeni način.

- Svai peti kaže da se to stalno dešava, da je ta pojava uzela maha, dok 30 odsto kaže da se to dešava često - dodala je Komar.

Ona je rekla da u strukturi birača dominiraju stariji i, kako je navela, problem je kad je u pitanju mlađa kategorija koja je ispod prosjeka kad je u pitanju izlaznost na izborima.

Komar je kazala da je dobro to što u Crnoj Gori muškarci i žene u prosjeku jednako glasaju.

- Dobro je jer je to ogroman potencijal u smislu dalje aktivacije žena u političkom procesu - rekla je Komar.

Kako je istakla, muškarci i žene jednako glasaju, ali su muškarci u prosjeku više zainteresovani za politiku.

Komar je navela da je istraživanje pokazalo da oko 33 odsto misli da Crna Gora nije demokratska država, a oko 47 odsto da više jeste nego nije, dok je svega tri odsto u potpunosti zadovoljno stanje demokratije.

Ona je kazala da je 36 odsto apstinenata nezadovoljno jer nijesu glasali, dok svaki peti kaže da je jako nezadovoljan tom činjenicom.

Komar je rekla da je dobar dio apsitenenata odlučio tako jer nije imao dobru opciju da nekom da glas.

Ona je navela da 50,8 odsto ispitanika misli da je procenat žena u Skupštini prenizak, dok 42 odsto žena u Crnoj Gori smatra da je procenat žena u parlamentu previsok ili kako treba.

- Ispitanika 53,9 odsto kaže da muškarci i žene podjednako treba da vode sistem javnog zdravlja u vrijeme kriznih situacija, dok 53,7 odsto misli da i muškarci i žene treba da vode državu u vrijeme ekonomske krize - kazala je Komar.

Ona je ocijenila da procesu izborne reforme treba pristupiti pažljivo i što je moguće otvorenije i transparentnije.

Kako je rekla, 50,6 odsto ima veliko ili uglavnom povjerenje u Državnu izbornu komisiju (DIK).

"To nije loše ukoliko poredite sa podacima bezano za povjerenje u ostale institucije. Vidimo potencijal za dodatno jačanje DIK-a, jer očigledno barem svaka druga osoba vjeruje u tu instituciju", kazala je Komar.

Ona je ukazala i da postoji potreba za rad sa biračima, naročito mlađim.

- Bilo bi dobro da podatke o tome ko su birači možemo da dobijemo u nekoj formi izvještaja nakon svakih izbora - ocijenila je Komar.

Ona je naglasila da postoji ogroman potencijal za aktivaciju žena u politici.

Komar je ocijenila da treba da se uspostavi saradnja između nauke, organizacija koje se bave kontrolom izbora i političara, da se dođe do promjene izbornih pravila iz kojih će proisteći da se na dobar način biraju nosioci vlasti.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Crnogorske nacionalne izborne studije (MNES) i izvještaj će, prema riječima predsjednika Upravnog odbora CeMI-aj Zlatka Vujovića, biti dio globalne baze podataka.

Istraživač Crnogorske izborne studije Slaven Živković kazao je da su rezultati pokazali da onlajn prostor preuzima domanaciju kada je u pitanju informisanje građana tokom izborne kampanje.

On je rekao da svaki drugi građanin ne bi komentarisao političke i društvene teme na socijalnim mrežama, dok bi 15 odsto vjerovatno to uradili.

Živković je dodao da je 52,8 ispitanika reklo da se ne bi upustilo u diskusiju sa političkim neistomišljenicima na društvenim mrežama, dok bi blizu 20 odsto to učinilo.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Crnogorske nacionalne izborne studije (MNES) i izvještaj će, prema riječima predsjednika Upravnog odbora CeMI-aj Zlatka Vujovića, biti dio globalne baze podataka.