/ foto ilustracija: ijz
06/03/2023 u 13:22 h
Dan portalDan portal
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Cerović: Zdravstveni sistem Crne Gore izuzetno zapušten

Svi segmenti zdravstvenog sistema u Crnoj Gori su zapušteni. Međutim, ono što bih istakla kao najveći problem jeste nedostatak kadra, rekla je Žanka Cerović

 Zdravstveni sistem u Crnoj Gori je zapušten, a najveći problemi su nedostatak kadra i organizacija, ocijenila je predsjednica Ljekarske komore Žanka Cerović i upozorila da će biti dodatno urušen ako bude usvojen predloženi Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti.

„Svi segmenti zdravstvenog sistema u Crnoj Gori su zapušteni. Međutim, ono što bih istakla kao najveći problem jeste nedostatak kadra“, rekla je Cerović u intervjuu agenciji MINA.

Ona je kazala da crnogorski zdravstveni radnici, dominantno ljekari, odlaze u bogatije i uređenije sisteme, pa je problem i organizacija zdravstvenog sistema, a ne samo zarada.

Cerović je navela da je postojala tendencija da se zdravstveni radnici sa sjevera Crne Gore zapošljavaju u Kliničkom centru (KCCG) i Podgorici, gdje su bolji uslovi.

„Na neki način tendencija se i nastavila, jer oni ljudi koji bi trebali da prave strategiju zdravstvenog sistema i strategiju kojom će biti zaustavljen odlazak zdravstvenih radnika, nijesu ništa napravili da stimulišu ljude da ostanu“, smatra Cerović.

Ona je kazala da je dobro napraviti bolnicu u Bijelom Polju, sa kapacitetima koji su približni Kliničkom centru, ali da ništa nije urađeno ako nije riješeno stambeno pitanja kadra i ako zaposleni ne mogu da izdržavaju porodicu.

„Ako jedan čovjek u sistemu zbog nedostatka kadra, mora da radi za dvojicu. Ako jedan ljekar mora da radi za dva, on je premoren i neće dugo izdržati“, navela je Cerović i dodala da je to jedan od razloga zašto ljudi iz Crne Gore idu u druge zdravstvene sisteme.

Ona je ocijenila da vlade i ministri zdravlja u posljednih 30 godina nijesu uradili ništa i da ne samo što nije napravljena nijedna bolnica, već su urušene i postojeće.

Cerović je istakla da Crna Gora mora zadržati Institut „Simo Milošević“ u Igalu, i upitala šta se uradilo sa bolnicom Meljine, ako treba promovisati projekat zdravstvenog turizma.

„Bez Insituta „Simo Milošević“ i Meljina mi ne možemo ništa da uradimo, a tu su velike pare za Crnu Goru i veliki benefit za građane“, rekla je Cerović.

Ona smatra da nije toliko važno koliko kadra izađe sa Medicinskog fakulteta, ako oni ne ostanu u zdravstvenom sistemu Crne Gore.

„Jedan od zadataka Ljekarske komore je da te mlade ljude zadrži u sistemu. Pokušaćemo da ubijedimo zdravstvene vlasti da je to stvar broj jedan koja mora da se pokrene“, poručila je Cerović.

Ona je, govoreći o Nacrtu zakona o zdravstvenoj zaštiti, kazala da vlasti moraju da se zapitaju u čemu je problem, ako je 240 specijalista Kliničkog centra potpisalo zahtjev da taj akt bude povučen iz procedure.

„Taj nacrt je vrlo proizvoljno pravljen, nije napravljena strategija što se tiče Crne Gore, nije urađena analiza zdravstvene zaštite“, rekla je Cerović.

Kako je kazala, kad to nije urađeno, onda se ide sa zabranama.

„To je ono što je iritiralo ljekare, nije u pitanju ni zarada, već narušavanje njihove slobode koja im je Ustavom zagarantovana“, rekla je Cerović i upitala zašto ljekar ne može da radi i bira šta će da radi popodne.

Cerović je navela da i dopunski rad treba definisati, ali da se zabranom čovjek ne može zadržati u sistemu.

Ona je, kazala da je Ljekarska komora konsultovana prilikom pisanja Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštit, ali da nije adekvatno uključena.

„Sugestije Ljekarske komore koje su usvojene, samo su kozmetičke, nije suština usvojena. Tu Ljekarska komora nije uvažena“, rekla je Cerović.

Ona je navela da je Ljekarska komora, između ostalog, zahtijevala da ima ingerenciju u procesu izjednačavanja kvalifikacija ljekara koji sa diplomama iz drugih zemalja dolaze u Crnu Goru.

„Ljekarska komora tražila je da ona učestvuje u tome i rečeno je da ne može“, navela je ona.

Cerović je istakla da je traženo da se omogući ljekarima da imaju ustavno pravo da rade dopunski u ustanovama u kojima oni žele.

„Traženo je da u sistemu, gdje se mora omogućiti sloboda zdravstvenom radniku, ljekaru, istovremeno omogući i pacijentu da bira gdje će da ide da se liječi“, rekla je Cerović, navodeći da je traženo da privatno i javno zdravstvo, u nedostatku kadra u javnom, budu komplementarni.

Cerović smatra da će zdravstveni sistem, ukoliko Nacrt bude usvojen, biti dodatno urušen, a zdravstveni radnici će iz javnog sektora prelaziti u privatni.

Ona je kazala da su zahvaljujući programu Evropa sad povećane plate zdravstvenim radnicima i da ljekari manje odlaze iz Crne Gore.

Kako je rekla, tada su zdravstveni radnici pomislili da će sistem ipak da brine o njima.

„Onaj kadar koji je imao najmanje plate u sistemu, najnižeg ranga, oni su dobili značajno povećanje. Sa aspekta zdravstvenog radnika projekat Evropa sad je bio sasvim prihvatljiv i u redu“, rekla je Cerović

Ona ističe da se u Crnoj Gori vrlo malo izdvaja po glavi stanovnika što se tiče zdravstva, manje od evropskog minimuma.

„Imamo li priču da se porezi u državi ne plaćaju, da imamo ogromne zaostatke što se tiče poreza, ajmo da uzmemo da se iz tih poreza plati zdravstveni sistem“, navela je Cerović.

Cerović je, upitana o listama čekanja za preglede kod specijalista, kazala da je KCCG sve pokušao da riješi taj problem.

Kako je rekla, svaki uređeni sistem ima listu čekanja koja određuje prioritet za dolazak na zdravstvenu uslugu, a ona se smanjuje tako što se jača primarna zdravstvena zaštita.

„Moramo da je jačamo, 80 odsto usluga mora da dobije pacijent na primarnom nivou. Moraju da se jačaju bolnice na sjeveru i jugu, da KCCG ne bude lista čekanja za čitavu Crnu Goru. Nemoguće je u tom smislu to pokriti“, istakla je ona.

Ona je ukazala da je bolnica neophodna čak i za Podgorici, a ne za neke druge gradove, kao na primjer Pljevlja.

„Kad sam ja završila Medicinski fakultet 1986. godine, ta bolnica je imala 66 specijalista, danas Pljevlja imaju 16 specijalista“, rekla je Cerović.

Cerović je istakla da nijesu zdravstveni radnici krivi za liste čekanja, već da su sve preduzeli da se liste čekanja smanje.

„Objašnjenje zašto ne možemo da dobijemo dozvole za dopunski rad, trenutno ni za jednu ambulantu, jeste jer postoje liste čekanja, mi ih upravo smanjujemo“, istakla je Cerović.

Ona je, govoreći o pandemiji koronavirusa, kazala da je u početku bilo puno problema u zdravstvenom sistemu, ali da su se kasnije toliko dobro organizovali da su dobili i pohvalu Svjetske zdravstvene organizaije.

Prema riječima Cerović, korona je napravila probleme u vidu ogromnog broja kardioloških pacijenata, a stvoren je i veliki pritisak neuroloških i pacijenata za dijagnostiku, za rengen, skener, magnetnu rezonancu.

„Znamo da je pola godine zdravstveni sistem bio zaključan za pacijente koji nemaju kovid, pa smo onda morali i to da nadoknadimo“, rekla je Cerović.

Ona je kazala da zdravstveni radnici nijesu imali nikakvu specijalnu pomoć.

„Naprotiv, imali smo jednu političku hajku što se tiče onog najsramnijeg performansa koji je bio na trgu Vektre, minisatrka smrti i njeni grobari. Mi tamo ginemo u KCCG, a oni imaju vremena za takve performanse“, kazala je Cerović.

Kako je kazala, crnogorski sistem se ne može prilagoditi novom način funkcionisanja koji je uslovljen pojavom koronavirusa, dok ne riješe pitanja kadra, prostornih kapaciteta i većih izdvajanja za zdravstvo.

Ona je kazala da je položaj zdravstvenih radnika u Crnoj Gori malo poboljšan, zahvaljujući povećanju primanja.

„Ali nije to suština, moraju se poboljšati uslovi rada, mora se uvesti određeni standard, gdje jedan ljekar neće morati da pregleda preko 50 pacijenata dnevno. Zdravstveni sistem mora da se organizuje na drugi način, ovako jednostavno ne može“, rekla je Cerović.

Cerović je ocijenila da Crna Gora treba da krene u izradu zdravstvene strategije za duže vrijeme.

„Činjenica je da je stari Zakon o zdravstvenoj zaštiti morao da se mijenja, da nije valjao. Ali kad pravite novi zakon, on mora da bude moderan, prilagođen evropskim standardima, to ni u jednom segmentu ovaj nacrt nije“, rekla je Cerović.

Ona je istakla da treba da se vidi od čega ljudi najviše obolijevaju, u kojem dijelu države je obolijevanje kog tipa, uraditi i analizu u kojem dijelu države ima koliko specijalista, kad će ti specijalisti možda da idu u penziju, kad ih treba mijenjati.

Govoreći o vakcinaciji, Cerović je navela da joj nije jasno kako je antivakserski lobi uspio da se nametne profesiji, nauci.

„Mislim da su mediji možda trebali da potenciraju više struku, ali tu je bilo čak ljekara koji su potencirali upravo suprotno, koji su govorili da se ne treba vakcinisati“, rekla je Cerović.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
24. novembar 2024 21:12