Стручњаци упозоравају да би се Црна Гора могла суочити са тужабама због замрзавања имовине руским држављанима у нашој држави. У претходном периоду замрзнуте су некретнине десетинама Руса у нашој држави.
Адвокат Веселин Радуловић казао је у изјави за Дан да није сигуран да је у случају замрзавање имовине руских држављана у Црној Гори све урађено у складу са прописима, те да уколико не буде држава се може суочити са тужбама.
– Црна Гора мора поштовати међународне обавезе, али при предузимању мjера и доношењу општих и поjединачних аката мора водити рачуна о поштовању правног поретка, Устава и закона. Дакле, jедно jе оправдана осуда руске агресиjе на суверену државу и предузимање мjера у складу са међународним обавезама, укључуjући и увођење санкциjа. Али, при доношењу оваквих аката мора се поштовати Устав, закон и правни поредак уопште. Ниjесам сигуран да jе у овом случаjу то испоштовано. Прво, обjављено jе да jе рjешења о замрзавању имовине руским држављанима дониjела Управа за катастар и државну имовину – каже Радуловић.
Поручује да детаље и правни основ за та поjединачна рjешења ниjесмо чули, а такве мjере по правилу се могу дониjети само на основу одлуке суда jер тзв. замрзавање имовине у правном смислу подразумиjева забрану отуђења и оптерећења имовине, што jе значаjно ограничење jедног од основних људских права.
– По Уставу Црне Горе, али и по Европскоj конвенциjи за заштиту људских права и основних слобода, односно Протоколу 1 уз Конвенциjу коjи гарантуjу право на неометано уживање имовине, миjешање у ова права мора бити усаглашено са принципом законитости и са средствима разумно пропорционалним мора тежити легитимном циљу коjи треба бити постигнут. На ова рjешења руски држављани имаjу право жалбе, а ако им жалба евентуално буде одбиjена, што се можда може и очекивати jер ће о жалби одлучивати Министарство финансиjа коjе jе дио извршне власти по чиjем налогу су рjешења и донесена, они могу да покрену управни спор пред Управним судом. У случаjу да суд утврди да jе имовина била замрзнута незаконито, држава ће морати платити судске трошкове, али може се суочити и са новим тужбама за накнаду штете. У тим случаjевима и суд би био на своjеврсном испиту независности jер не би било неочекивано да буде изложен, мање или више директном политичком притиску да донесе одлуку у складу са интересима власти и општим међународним обавезама коjе jе држава преузела, али их спроводи на начин коjи jе споран са аспекта законитости – истакао је Радуловић.
Адвокат Жељко Бралетић појашњава у изјави за "Дан" у судском поступку странац или страно правно лице, може остварити накнаду штете коjу би претрпио услед немогућности коришћења, Уставом и законима гарантованих власничних права на стварима коjе има у своjини а коjе се налазе на териториjи Црне Горе.
– То би могло имати додатне последице и међународне импликациjе, jер ако би странац изгубио имовину у Црноj Гори то би учинило упитним и његов боравак у Црноj Гори... – наводи Бралетић, додајући да је један од услова за боравак странаца у нашој земљи посjедовање имовине.
Он каже да нико не може бити лишен или ограничен права своjине, осим када то захтиjева jавни интерес, уз правичну накнаду.
Цитирајући црногорске прописе, Бралетић објашњава да за одузимање или блокирање имовине странаца мора постоjати правни основ предвиђен Уставом и законима.
– Ако би Управа за катастар и државну имовину дониjела или донесе рjешење у управном поступку, односно одлуке о ограничавању права своjине, странаца и страних правних лица, она би била без правног основа у Уставу, Закону о своjинскоправним односима, Закону о државном премjеру катастру, Закону о странцима – истиче Бралетић.
