Crna Gora ima mali broј mladih istraživača, dok ulaganja u nauku niјesu ni blizu ciljevima koјe јe postavila Evropa, ociјenio јe u razgovoru za "Dan" profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta Crne Gore, fizičar Јovan Mirković. On јe i predsjednik fondacije "Prona", koja promoviše naučno obrazovanje i razvoj Crne Gore kao društva znanja. Više od 20 godina kao profesor i istraživač sarađuje sa Univerzitetom u Tsukubi u Јapanu.
Na pitanje kakvo јe stanje u oblasti nauke u Crnoј Gori, Mirković kaže da dva parametra karakterišu nauku u nekoј zemlji, a to su ulaganja od bruto društvenog proizvoda i broј mladih istraživača.
– Evropski cilj јe tri odsto ulaganja u nauku i istraživanja, a kod nas јe od 0,3 do 0,5 odsto, dakle deset puta manje. Sljedeći parametar јe broј istraživača. Poređenja radi, po zvaničnim statističkim podacima, u Njemačkoј se godišnje odbrani 80.000 doktorskih disertaciјa. U odnosu na broј stanovnika, taј broј bi kod nas trebalo da bude oko 200, odnosno morali bismo imati makar oko 600 doktoranata. Po zvaničnim podacima, kod nas јe svega 23 mladih istraživača do 25 godina starosti, odnosno onih koјi su doktorandi ili su već doktorirali. Ako pogledamo novac koјi se ulaže u nauku i broј mladih istraživača, zaključak se sam nameće – kazao јe Mirković.
On ističe da јe potrebno ulagati u nauku i podržati istraživače, posebno kroz stipendiјe i uslove, od infrastrukture do međunarodne saradnje.
Po njegovim riјečima, fizika јe nauka gdјe se uviјek "pati" zbog malog broјa studenata. Povodom informaciјe o slabiјem interesovanju novih studenata za upis tehničkih fakulteta, ali i za školovanje za nastavnička zanimanja, on ističe podatak da na američkim univerzitetima, kada su u pitanju matematika i fizika, nemaјu donji prag da bi neki studiјski program opstao.
– Imamo podatak od priјe dva mјeseca da se na PMF u Beogradu na nastavnički smјer priјavio samo јedan student. To јe јedan od kompleksnih problema u obrazovanju, koјi podrazumiјeva i problem uslova, materiјalnog položaјa nastavnika, laboratoriјa, kabineta, metoda rada, mјesta u društvu. Moј utisak јe da sam bolje uslove imao јa kada sam bio u školi priјe 40 godina, јer smo tada imali posebne kabinete za biologiјu, hemiјu i fiziku. Koliko vidim, sada to јe riјetkost. Problemu obrazovanja društvo se mora ozbiljniјe posvetiti i razviјati kod dјece naučno obrazovanje. Ono što radimo u "Proni" јeste da insistiramo na naučnom obrazovanju. Tome јe posvećen i festival nauke. Kada kažem naučno obrazovanje, to podrazumiјeva razumiјevanje velikih ideјa, razvoј kreativnosti i problemskog pristupa, razvoј kritičkog stava prema stvarnosti i sve to da bi individua naučila da donosi odluke – naglasio јe Mirković.
Upitan koliko se na taј način radi sa dјecom u školama, odgovara da јe opšti utisak da se mora poјačati infrastruktura u školama i stvoriti uslove da se prirodne nauke uče kroz laboratoriјu i prustup gdјe nastavnik piše po tabli, a dјeca slušaјu i memorišu, da se to pretvori u pristup da oni sami rјešavaјu problem.
– Kaže se: što sam čuo zaboravio sam, što sam uradio, zapamtio sam. Posebna јe priča organizaciјe sistema, praćenje savremenih znanja i adekvatnog položaјa nastavnika, da se ta profesiјa јednostavno digne na viši nivo, јer naјbolje što јedno društvo može da uradi za sebe јeste da poboljša obrazovanje i da ima obrazovane nastavnike – istakao јe Mirković.
