Navodi da je Srbija imala 14 takvih sporova.

– Kada je u pitanju ishod okončanih postupaka, četiri su u korist Crne Gore i jedan formalno u korist nijedne strane (ali suštinski u korist države jer naknada štete nije dosuđena), ocijenila je Bezarević Pajić.

Bezarević Pajić je bila dio tima koji je vodio državu Crnu Goru do sedam značajnih arbitražnih pobjeda, a njeno bogato iskustvo doprinijelo je i izradi novog, inovativnog modela bilateralnog sporazuma o investicijama za Crnu Goru.

Govoreći o bilateralnim investicionim sporazumima, ova advokatica kaže da ih Crna Gora ima sa 25 država.

– Ne postoji bilo koji sporazum koji bi štitio ruske investitore, tako da je možda rješenje arbitražnih postupaka i problema jednostavnije. Fenomen koji bismo sada možda mogli da istaknemo je da investitor iz Crne Gore u Evropskoj uniji može biti zaštićeniji nego investitor jedne države EU u drugu državu. Kada razmatraju svako ulaganje, investitori razmatraju i poresku optimizaciju. Svaki ozbiljni investitor razmišlja o tome kakvu će imati zaštitu njegova investicija ukoliko stvari krenu loše. Kada uspije u arbitražnom sporu, investitor dobije adekvatnu odštetu, objašnjava Bezarević Pajić.

Prema njenim riječima, u sudskih sporovima i u Crnoj Gori i Srbiji je jako teško dobiti izmaklu dobit.

– U investicionoj arbitraži je suština ta arbitražna odšteta. Arbitraža je neophodna za strane investicije, ukazuje ona.

Bezarević Pajić je, na predmetu Arbitražno pravo, čiji je nosilac prof. dr Maja Kostić-Mandić, održala gostujuće predavanje. Ona je partner u advokatskoj kancelariji Moravčević Vojnović i partner u saradnji sa Schoenherr-om, gdje je jednan od vodećih stručnjaka u oblasti rješavanja sporova, posebno međunarodne trgovinske i investicione arbitraže.

Tokom karijere učestvovala je u postupcima prema pravilima ICSID, ICC, UNCITRAL, LCIA i drugih relevantnih arbitražnih institucija, a uz to ima i široko iskustvo u privrednim sporovima pred domaćim sudovima.