Црна Гора је у 2021. години имала 2,8 љекара на 1.000 становника, у јавним здравственим установама, услед чега заостаје за просјеком који постоји у земљама у Европској Унији која има 3,2 доктора на 1.000 становника, док је у Хрватској тај просјек 3,4 на 1.000, а у Србији 3,0 на 1.000 становника.
Државни секретар у Министарству здравља Владимир Обрадовић за "Дан" каже да би се достигао просјек ЕУ када је у питању обезбијеђеност љекарима, годишње је Црној Гори потребно да се на медицински факултет упише 87 до 90 студената, при стопи осипања од 25 одсто.
– Министарство здравља, као орган надлежан за управљање људским ресурсима у здравству, у континуитету прати потребе здравственог система и припрема кадровске планове, којима се препознају приоритети у погледу потреба за одговарајућим специјализацијама. У складу са исказаним потребама здравствених установа на свим нивоима здравствене заштите, Министарство здравља одобрава специјализације, на основу чега се, затим, расписују конкурси. На основу исказаних потреба здравствених установа, током 2021. године одобрене су 263 специјализације и 79 ужих специјализација, а за ову годину одобрено је 99 специјализација и 30 ужих специјализација – каже Обрадовић.
На питање како смо дошли у ситуацију да љекари фале Црној Гори, Обрадовић каже да укупан број људских ресурса у јавном систему здравствене заштите је у порасту од 2001. године и у ванболничким и у болничким дјелатностима.
– Укупни број љекара у Црној Гори се повећао за 51,55 одсто од 2001. до 2019. Од тога је повећање у ванболничким дјелатностима износило 22,41 одсто, а у болничким 84,50 одсто, у временском трајању од 19 година. Последњих година је дошло до повећања укупног броја љекара и велики број њих тренутно се налази на специјализацији, па се може очекивати да ће у наредном средњорочном периоду здравствени систем располагати са значајно већим бројем љекара свих специјалности. На укупан број љекара који су радно ангажовани, утиче, не само број свршених студената и едукованих специјалиста, већ и број љекара који сваке године одлазе из система, било због одласка у пензију, промјене радног мјеста, оболијевања и друго – прецизира Обрадовић.
Он наводи да не могу прецизно говорити о статистици и разлозима напуштања јавног здравственог система, а истраживања која су рађена у другим земљама приликом придруживања ЕУ, показала су да су најчешћи разлози одласка здравствених радника: бољи социјални и економски статус, подстицајнија радна средина, могућност професионалног напредовања и усавршавања.
– С обзиром на чињеницу да су плате здравственим радницима значајно увећане у претходном периоду, те да се у великој мјери ради на техничко-технолошком осавремењавању здравствених установа, вјерујемо да ће све ово допринијети да љекари, као и остали здравствени радници, остају да раде у јавном здравственом систему и доприносе свеукупном побољшању здравља црногорских грађана – закључује Обрадовић.
