Укупно 28 љекара, укључујући и педијатре и пет медицинских сестара Дома здравља Подгорица, по уговору о допунском раду, ангажовано је у приватним здравственим установама.
Један педијатар је допунски ангажован у Дому здравља на Цетињу. Из те установе су у више наврата истицали проблем мањка кадра, поготово прошле године у вријеме епидемије. Према извјештају који је Влада усвојила ове године, Дому здравља је упућено чак 2.400 различитих жалби пацијената. Од јануара ове године љекарима су повећане плате за 32,3 одсто, а медицинским сестрама за 40 процената. Тако љекари сада примају за око 200 еура већу плату, а медицинске сестре за 160.
Из Дома здравља на чијем се челу налази др Данило Јокић јуче нам нијесу одговорили на питања у вези са допунским радом запослених.
На листи запослених који имају дозволу за рад налази се осам педијатара. Према подацима Дома здравља, код приватника допунски ради и четворо специјалиста гинекологије, два изабрана доктора за одрасле, пет медицинских сестара, троје специјалиста психијатрије, два радиолога, ендокринолог, биохемеичар, специјалиста медицине рада и специјалиста пнеумофтизиологиjе. Листа допунског рада показује и да седам љекара из Дома здравља имају дозволу да раде у још по двије приватне установе.
Према Закону о раду, директор здравствене установе дужан је да у случају захтјева изда дозволу за допунски рад љекару уколико је одрадио допунско ангажовање у матичној установи.
Из те установе су више пута истицали да им фали кадра и да га нема на Заводу за запошљавање. Извјештај Министарства здравља о приговорима заштитницима права пацијената за прошлу годину показује да се од укупно 3.337 жалби пацијената 2.405 односило на Дом здравља Подгорица. У извјештају се наводи и да су се наjвећим диjелом односили на дужину чекања на специjалистички преглед, организациjу рада здравствених служби, квалитет здравствених услуга, поступке здравствених радника или сарадника.
Дугогодишњи директор Дома здравља Подгорица Небојша Каварић истиче за "Дан" да запослени због недовољних зарада и рјешења егзистенцијалних питања раде допунски у приватним амбулантама.
– Оно што није добро је да због неодвољних примања одлазе да раде допунски, како би ријешили своје егзистценицијалне потребе. Сматрам да све приватне здравствене установе треба укључити у јавно здравство, јер су прилагодљиве, треба их укључивати да обављају одређене медицинске процедуре како би се распоредила улога у лијечењу. Све здравствени радници су квалификовани да раде било гдjе. Колико год су плате здравственим радницима увећане, оне нијесу довољне, па ни са последњим повећањем. Уложити у здравство никад није довољно и, треба перманетно радити на побољшању материјалног статуса запослених. Како би били растрећени да раде етички, морамо се борити за сваког љекара како бисмо имали комплетан здравствени систем. Сваки успјешни љекар је за мене истински херој. По мени, љекари у сеоским амбулантама морају да имају веће плате него посланици, они су истински хероји. Знам да је економска ситуација тешка, али увећање плата мора бити утемељено на реалним приходима – каже Каварић.
