Доктор наука безбједности, доц. др Веселин Конатар казао је у разговору за "Дан" да смо када jе у питању кадровска комбинаторика свакодневно у прилици да уочимо да постоjе озбиљни промашаjи. Поручује да је неопходно изаћи из ове политичке агониjе коjа индукуjе усложњавање безбjедносне ситуациjе, приjе него што, како каже, штета по виталне интересе грађана буде вишеструко увећа.
– Вjеруjем да сектор безбједности има кадар коjи стручно, одговорно и професионално може да одговори свим изазовима, ризицима или приjетњама са коjима се може суочити црногорско друштво. Овдjе не мислим само на дио кадра коjи jе већ ангажован у безбjедносном систему, већ и на оне коjи су из разних разлога ван система. Када ово кажем, не мислим да тренутно на свим позициjама имамо "праве људе на правим мjестима"– оцијенио је Конатар.
Одговарајући на питање како процjењуjе да ће се даље развиjати безбjедносна ситуациjа, Конатар каже да Црну Гору, посебно од афере "Државни удар", преко усваjања Закона о одузимању црквене имовине, формирања владе, до данас карактерише манифестна нестабилност.
– Индикатори коjи се узимаjу код израде стратешких безбjедносних процjена говоре да нам предстоjи jош турбулентниjи период коjи ће захватити све сфере друштвеног живота, а са коjим Влада у овом формату ниjе спремна да се суочи – упозорио је Конатар.
Он сматра да је забрињавајуће то што је предсjедник скупштинског Одбора за одбрану и безбjедност Милан Кнежевић недавно најавио да ће тражити да носи оружjе.
– Безбједност jе феномен, коjи се не може посматрати само кроз призму насиља, конфликата, ратова, криза или сличних поjава. Чак и уколико не постоjе приjетње, само присуство страха се схвата као угрожавање безбjедности. Како jе предсjедник Одбора за безбjедност и одбрану у позициjи да има увид у документа, класификована одређеним степеном таjности, коjа се тичу националне, jавне, личне, имовинске … итд. безбjедности – изjава Кнежевића да ће тражити да му се одобри да носи оружjе jе забрињаваjућа. Другим риjечима, Милан Кнежевић, као корисник података коjима шира jавност нема приступ, процjењуjе да му jе лична безбjедност угрожена или може бити угрожена – истакао је Конатар.
Коментаришући различите процјене безбједносне ситуације од стране вицепремијера Дритана Абазовића и Демократске Црне Горе, Конатар каже да се ради о политичким изjавама, коjе и не мораjу да кореспондираjу са реалним стањем.
– Политичарима jе то дозвољено. Процjена лидера УРА Дритана Абазовића знатно одступа од саопштења коjе долази из Демократске Црне Горе, што може да буде резултат квалификациjе различитог типа безбjедности о коjоj говоре (политичкоj, друштвеноj, личноj, економскоj, здравственоj, преграмбеноj безбjедности), различитог тумачења презентираних података, селекциjе података на коjима темеље закључке, различитих методологиjа израде процjене, различитог перципирања метода и форми угрожавања безбjедности, циљева носилаца деструктивних активности... Посао израде безбjедносних процjена jе комплексан посао jер захтиjева аналитичке и мисаоне процесе утемељене на провjереним и поузданим подацима, што подразумиjева примjену научних метода. Ово jе процес коjи ни у ком случаjу не смиjе да буде оптерећен било каквим ускостраначким калкулациjама. Неполитизоване безбjедносне процjене су темељ за планирање и реализациjу мjера и активности везаних за спречавање нежељених догађаjа и могућих последица, од чиjег квалитета зависи и квалитет рада цjелокупног безбjедносног система – изјавио је Конатар.
Конатар сматра да је Абазовић у праву када не прихвата могућност да бивши шеф Агенције за националну безбједност (АНБ) Деjан Перуничић буде jедини кривац за прислушкивање у Специјалном државном тужилаштву (СДТ).
– АНБ jе сервис подређен предсjеднику Владе. Он поставља питања, тражи савjете или захиjтева рjешавање неког проблема кроз покретање обавјештаjног истраживања. На основу спецификованих захтjева креатора политике даље се издаjу конкретна упутства. Према томе, Деjан Перуничић не може бити jедини кривац чак и да се докаже да jе он издао наредбу за уграђивање прислушних уређаjа у просториjе СДТ – сматра Конатар.
Упозорава да сваки политички систем коjи пати од мањка демократиjе одликуjу заробљене институциjе.
– То jе био случаj и са АНБ, у коме се извршавање постављених задатака одвиjало под мотом – "циљ оправдава средство". Не треба гаjити илузиjе да су запослени у АНБ од стране бившег режима третирани другачиjе осим као средство. У извршавању постављених задатака и суочени са моралним дилемама, коjих jе у обавjештаjном раду напретек, припадници обавjештаjних служби су често уклиjештени између "двиjе врсте моралности" – личне и професионалне. Показало се да су добри закони, правила, процедуре и надзор неопходни за ефикасниjе и поузданије обавjештаjне агенциjе, али нијесу гаранциjа за морално понашање њених припадника с обзиром на то да морално понашање не подразумиjева слиjепо поступање у складу са наредбама, правилима, прописима, уредбама или процедурама. Процес вођен против нациста у Нирнбергу то наjбоље показуjе. Да би доносили исправне одлуке у вези са неком моралном дилемом припадници обавjештаjних служби мораjу да посjедуjу способност да морално расуђуjу (морално просуђуjу, морално закључуjу), што jе у сржи процеса доношења моралних одлука, и критички промишљаjу. То се учи. Стога, а имаjући у виду да jе свако критичко размишљање у АНБ било забрањено, не треба а приори одбацити могућност ни да jе закашњело "суочавање са истином" било окидач да се високи службеник АНБ Лука Булатовић одлучи на оваj корак (изврши самоубиство) – рекао је Конатар, коментаришући наводе Абазовића да су злоуопотребе бившег менаџмента утицале на психу Луке Булатовића да изврши самоубиство.
