Дисциплинска комисиjа Владе Црне Горе је током прошле године дониjела 186 одлука у дисциплинским предметима, и у 69 предмета утврђена jе одговорност за 75 службеника. Према раниjим подацима у државним институцијама ради око 60.000 лица, што значи да је број службеника који су прекршили закон на нивоу статистичке грешке. Према подацима из извјештаја о раду дисциплинске комисије за прошлу годину у 18 предмета ниjе утврђена одговорност за 25 службеника, односно ослобођени су одговорности, у 10 предмета је дониjето рjешења о обустављању дисциплинског поступка, а у осталим случајевима су поступци такође обустављени, прекинути или пренијети у наредну годину.
Државни службеници су најчешће кршили Закон о државним службеницима и намјештеницима, а незаконитости се односе на неизвршавање или несавjесно или неблаговремено или немарно вршење службених обавеза, одбиjање извршавања налога или радног задатка, неправилно коришћење и располагање повjереним средствима, злоупотреба положаjа или прекорачење овлашћења у служби, а ту су и неоправдано изостаjање са посла три радна дана узастопно, одавање таjних података и слично. Такође, закон је кршен тако што су службеници изражавали политичка увјерења вршењу послова, али и због насилничког, недоличног или увредљивог понашања према старjешини државног органа. Такође, државни службеници су одговарали због доласка на посао у напитом стању, опиjање у току рада или коришћење опоjних дрога, давања нетачних података коjи су од утицаjа за доношење одлуке и осталих повреда радних обавеза услед коjих су наступиле теже последице за странку или државни орган.
Према оцјени Веска Пеjака из Алтернативе Црна Гора, сматра да је број изречених санкција мали, али да грађани често и не пријављују неправилности и незаконито поступање са којим се суочавају, јер не вјерују да то има сврху.
– Грађани све више приjављуjу нерад и неодговорно понашање jавних службеника. Чињеница jе да наш државни апарат ради само на "гурање". Одговорност jавних службеника готово да не постоjи. Риjетко се диjеле откази за урађено, а готово никад нико ниjе одговарао за неучињено. Увиjек се нађе неко оправдање за нерад. Зато jе и проценат приjављених мали. Нико не очекуjе да ће службеници одговарати – наводи Пејак.
Према ријечима Митра Радоњића из НВО Институт за социјалну и образовну политику чињеница је да су дисциплински предмети али и одлуке само мртво слово на папиру, а у прилог томе говоре и званични статистички подаци.
– Грађани су у потпуности обесхрабрени да приjаве неправилности и незаконитости у раду службеника државне управе jер су поучени искуством од раниjе схватили да jе то узалудан посао. Оно што нас у Институту посебно брине jе чињеница да управна инспекциjа Министарства jавне управе поступа селективно, Управни суд jе одавно постао инстанца за коjу се ми у цивилном сектору питамо да ли уопште постоjи, а дисциплинска одговорност jе постала мисаона именица, а и уколико се догоди да се спроведе дисциплински поступак он се наjчешће сведе на неку занемарљиву одговорност, казну или "настрада" наjнижи запосленик у хиjерархиjи органа државне управе. Све у свему, jасно jе да су дисциплински поступци више про-форме ради, jер да су истински усмjерени ка побољшању рада запослених у државноj управи и повећања њихове одговорности не бисмо имали енорман броj нериjешених предмета у раду, примjедби на коjе нико не одговара, поступака без одговараjућег краjа – истакао је Радоњић.
