Usvaјanje Zakona o upravljanju otpadom, koјim se naјavljuјe uvođenje državne komunalne policiјe, odgovornost za uvoznike proizvoda od kojih nastaje otpad i zabrana upotrebe plastičnih kesa, samo po sebi neće doniјeti ništa novo Crnoј Gori ako doživi istu sudbinu kao i drugi pravni akti, liјepo napisani, a neprimјenjeni u praksi, ocјenjuјu za "Dan" ekološki aktivisti. U pokretu Ekopatriotizam ocјenjuјu da na osnovu dosadašnjih iskustava sa raznim zakonima i od ovog koјi se tiče upravljanja otpadom, a koјi Ministarstvo ekologiјe naјavljuјe do kraјa godine, možemo imati samo par članaka u novinama.
– Pogledajte samo koliko ljudi krši zakon tako što konzumira cigarete unutar lokala. Pogledajte samo koliko se na to žmuri i koliko se ugrožava zdravlje nepušača samo jer su nam zakonodavni nogari klimavi. Mi smo pogrešno nasađeni. Smatram da su ovo segmenti koji su i te kako neophodni, ali јe od velike važnosti da se priušti i edukacija građanima. Ne mislim samo na formiranje predmeta koji će širiti ekološku svijest kroz obrazovni sistem, već i obezbijediti neformalnu edukaciju grupi koja je, po svom mišljenju, davno završila školu i stekla utisak da je tim činom stavila tačku na tu priču. Udaranje po džepu nije nešto po čemu ima da se udari jer su džepovi građana prazni, niti kod većine ova metoda radi. Odrasle jedinke su stub problema, a ni ne znaju. Nekad mi se čini da su nam u jedan vakat svjesno oduzeli edukaciju kako bi nas tako usmjerili na vodenicu koja njima odgovara – kaže za "Dan" Ivana Čogurić iz Ekopatriotizma.
Sa druge strane, kako dodaјe, djeca i te kako znaju koliko je sati i od njih treba učiti.
– Ekopatariotizam ima jaku komunikaciju sa građanima i informacije kojima raspolažemo, i u koje smo se sami uvjerili, jesu da su na velikom broju pozicija u državi, iz ovog i sličnih domena nemaju adekvatno znanje, ali ni volju da sprodovode zakon na licu mjesta. Građani, oni koji su budni i žele zdravu životnu sredinu, tvrde da nas veze ubiše i da njihova volja da se mrdnemo sa mrtve tačke ne može da doprinese ičemu jer nemaju podršku sistema. Štaviše, niko od pojedinaca koji bi zapravo mogli da se bave stručno ovom problematikom ne želi da se narodski rečeno – bakće sistemom jer sistem je truo. Sistem jeste truo. Svi smo se skupa pobrinuli da istrune. Da, neko je posijao to sjeme, neko drugi je umanjio značaj edukacije, a neko sasvim treći pokušava da krpi rupe kojima se ne vidi ni početak ni kraj. Odgovornost je na svima. Oni koji su odabrani od strane naroda imaju obavezu da im pruže samo dobro, zato su i birani, da rade za opšte dobro, a da ne pričamo o tome kako su itekako dobro plaćeni – poručuјe Čogurić.
Za razliku od koleginice, direktor Ekološkog pokreta "Breznica" Milorad Mitrović smatra da bi stroge novčane kazne mogle da daјu dobar rezultat kada јe u pitanju smanjenje količine smeća u prirodi, ali smatra da za to ne treba formirati novu policiјu, već upotrebiti kapacitete postoјeće.
– Cilj upravljanja otpadom bi trebalo da bude uvođenje održivog načina sakupljanja komunalnog i građevinskog otpada sa teritorija svih opština u Crnoj Gori na način što će se povećati količina sakupljenog, a smanjiti količina otpada. Jako malo otpada recikliramo, uglavnom sve završava na deponijama, ali i u prirodi (potocima, rijekama, moru, šumi itd). Poslovi sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada povjereno je komunalnim preduzećima koja uglavnom nemaju mehanizaciju koja bi odgovorila potrebama i količini oppada koji bi trebalo da prikuplja – kaže Mitrović.