Ilustracija

Istraživanje Zavoda za školstvo: Žrtve nasilja u školi 17 odsto đaka

Prema mišljenju učenika, 20,7 odsto nastavnika ignorišu situaciju (prave se da ne vide) ili đaci nemaju predstavu o tome šta bi nastavnik uradio, navodi se u istraživanju

Od početka ove školske godine, 17 odsto anketiranih učenika јe kazalo da јe doživјelo neki vid vršnjačkog nasilja u školi, odnosno da јe bilo žrtva. To su pokazali rezultati istraživanja o zastupljenosti i pojavnim oblicima nasilja u školama u Crnoj Gori, koje je јuče predstavio Zoran Lalović, samostalni savjetnik u Zavodu za školstvo. U istraživanju јe učestvovao 12.021 učenik, od čega 7.347 osnovaca. Čak 43 odsto đaka јe izјavilo da јe u svoјim školama svјedočilo vršnjačkom nasilju.

Prema podacima UNICEF-a za 2022. godinu, procenat učenika koji su bar jednom bili izloženi školskom nasilju u poslednjih nekoliko mjeseci za region iznosi između 18 i 25 procenata.

– Najvažniji zaključak u vezi sa utvrđivanjem rasprostranjenosti nasilja u našim školama nije procenat zastupljenosti nasilja, već činjenica koja je utvrđena u ovom i brojnim drugim istraživanjima, da tipična situacija u vezi sa nasiljem u školi nije ona u kojoj postoji žrtva koju maltretira veliki broj djece, već ona u kojoj postoji nasilnik koji maltretira veći broj žrtava. U našem slučaju to je 2,7 odsto učenika nasilnika, četiri odsto učenika koji su i žrtve i nasilnici, 13 odsto učenika koji su samo žrtve i 76 odsto onih koјi niјesu ni žrtve ni nasilnici, rekao je Lalović.

Samo se trećina obrati odraslima

Prema rezultatima istraživanja, samo 30,9 odsto učenika adekvatno reaguje kada je izloženo nasilju (obraća se nekom ko je dužan da ga zaštiti – prvo roditelju zatim nastavniku, pa direktoru i pedagogu).

– Za školu nasilje je često nevidljivo! Učenik, u poziciji žrtve, rijetko se obraća odraslima, a kada odluči, obraća se prije roditeljima nego nekome od zaposlenih u školi, navodi se u dokumentu.

On јe istakao da su "uloga nasilnika i uloga žrtve stabilne, u istraživanju 65 odsto učenika koji su bili žrtve nasilja u ovoj godini, bili su to i u ranijim godinama, a 72 odsto učenika koji su bili nasilni u periodu od prošlog septembra to su radili i prethodnih godina".

– To stvara povoljnu osnovu za racionalno upravljanje problemom nasilja u školi na način što bi se već na ranom školskom uzrastu identifikovali pojedinci koji često manifestuju agresivno ponašanje, kao i učenici koji su često žrtve nasilja, ociјenio јe Lalović.

Rezultati istraživanja pokazuјu da učenicima nije dovoljno reći da su u školi zaštićeni, potrebno je da im njihovo iskustvo to potvrdi.

Čak 36,1 odsto učenika јe na pitanje šta urade kada se desi da posmatraju nasilje nad nekim učenikom u školi, odgovorilo da ima pasivan odnos (ne želi ili ne smije da se miješa, pravi se da ne vidi…) Adekvatnu reakciju na nasilje u školi (obavještava nastavnika ili svoje roditelje) ima 32,8 odsto ispitane djece, dok 29,7 odsto njih neadekvatno reaguje (uključi se da odbrani slabijeg ili traži pomoć drugova ili stoji sa strane i navija), navodi se u istraživanju.

Da u školi uče kako da na miran način riješe sukob ili neki problem smatra 69,1 odsto đaka. Istraživanje je pokazalo da 43,7 odsto nastavnika odmah reaguje da spriječi nasilničko ponašanje i zaštiti žrtvu, dok 34,9 procenata njih ima odloženu reakciju, i tek onda poziva roditelja, uključuje pedagoga ili direktora.

– Prema mišljenju učenika 20,7 odsto nastavnika ignorišu situaciju (prave se da ne vide) ili đaci nemaju predstavu o tome šta bi nastavnik uradio, navodi se u istraživanju.