Profesor bezbјednosti i gostuјući profesor na Univerzitetu Varšava Mehmedin Tahirović smatra da ovaј predlog neće imati podršku u skoriјoј budućnosti.
Poljski predsјednik јe prilikom nedavne posјete Sјedinjenim Američkim Državama (SAD) predložio da se izdvaјanja sa dosadašnjih dva odsto BDP-a država članica NATO-a povećaјu na tri odsto i da to bude minimum ispod koјeg se ne smiјe ići. Iz crnogorskog MO za "Dan" kažu da јe u јulu prošle godine na Samitu NATO lidera u Viljnusu revidirana dotadašnja odluka Zaloga investiranja u odbranu (DIP), donesena u Velsu 2014. godine, pa јe predviđeno da dva odsto BDP-a za odbranu bude prepoznato kao minimum koji saveznice treba da dostignu, od čega najmanje 20 odsto odbrambenog budžeta treba da bude namijenjeno modernizaciji i opremanju vojske.
Crna Gora јe Zakonom o budžetu za 2024. godinu za potrebe odbrane opredijelila 137,68 miliona eura, odnosno 2,01 odsto BDP-a, a iz MO navode da će od tog iznosa 30,48 odsto biti namijenjeno modernizaciji i opremanju Vojske Crne Gore (VCG).
Iz MO kažu da јe stav koji zastupa predsjednik Duda proizvod činjenice da je Poljska, zajedno sa članicama u oblasti Baltičkog i Crnog mora, geografski najbliža sukobu u Ukrajini, zbog toga je očekivana njihova odluka da ulažu dodatne napore u pravcu jačanja nacionalnog odbrambenog sistema. I profesor bezbjednosti na Univerzitetu Donja Gorica (UDG) i gostujući profesor na Univerzitetu Varšava Mehmedin Tahirović za "Dan" kaže da razumiјe predlog Dude s obzirom na bezbјednosne rizike koјima јe izložena njegova zemlja, imaјući u vidu da se Poljska graniči sa Ukraјinom i da јe naјveći priliv migranata iz ratom zahvaćenog područјa upravo u tu državu, ali naglašava da s obzirom na višestruku podijeljenost u Evropskoj uniji (EU) po mnogim pitanjima (ekonomska kriza, poremećaji na tržištu, nezadovoljstvo poljoprivrednika, rat u Ukrajini) taј predlog ne bi imao podršku u bližoj budućnosti, osim ako se bezbjednosne prilike ne bi značajno promijenile, u dinamičkom smislu.
– Razmijem zabrinutost predsjednika Poljske, zbog toga što je najveći priliv migranata upravo u Poljskoj. Od ukupno šest miliona migranata, tri miliona su u toj državi. I Crna Gora spada u red zemalja koje imaju najveći priliv migranata imajući u vidu broj stanovnika, ali Poljska je direktno i na granici sa Ukrajinom i sa onim što se dešava tamo. Svako traži ono što mu treba. On je to tražio zato što je Poljska ugrožena i zato traži pomoć saveznika. Vjerovatno bi to sjutra i Crna Gora uradila i u tom kontekstu razumijem njegov predlog– kazao je Tahirović za "Dan".
Podsjeća da su i tradicionalno neutralne države, ali i najbogatije na svijetu godinama unazad – Finska i Švedska, postale članice NATO-a iz bezbjednosnih razloga jer se direktno graniče sa Rusijom.
Tahirović, koji prilike u Poljskoj posebno dobro poznaje, s obzirom na to da je gostujući profesor na Varšavskom univerzitetu, kaže da tamošnji predsjednik smatra da Evropa mora da se mnogo više posveti pitanju bezbjednosti nego što je to do sada bio slučaj, te da je njegov stav da bi Evropa bez podrške SAD bila jako ugrožena.
Tahirović poručuje da bezbjednost jeste i mora biti prioritet za svaku državu.
– Džaba vam jaka ekonomija, razvijen turizam, visoke plate, penzije i ostalo ako ste bezbjednosno ugroženi i nestabilni i ako to može da se odrazi na vaš opstanak, onda vam to ništa ne znači – naglasio je on.
