Poražavajuća je i činjenica da žene u Crnoj Gori boluju i umiru od invazivnog karcinoma grlića materice u velikoj mjeri, uprkos brojnim mjerama prevencije ove bolesti, prema epidemiologu Milku Joksimoviću.

Crna Gora ima najvišu starosnu standardizovanu stopu morbiditeta i mortaliteta od raka grlića materice u Evropi, iako je to bolest koja se može veoma spriječiti.

Joksimović je u intervjuu agenciji MINA, povodom Evropske sedmice prevencije raka grlića materice, reko da su podaci o stopi incidencije u Crnoj Gori direktno povezani sa načinom na koji se društvo odnosi prema zdravlju žena.

On je objasnio da se rak grlića materice smatra jednom od bolesti koje se može sprečiti jer su, kao mjere prevencije, vakcine, preventivni ginekološki pregledi, kao i skrining.

- Zaista je veoma zabrinjavajuće, pa čak i poražavajuće da žene gube živote i umiru od raka za koji postoji toliko mjera prevencije - rekao je Joksimović.

Komentarišući činjenicu da je u Crnoj Gori rak grlića materice na četvrtom mjestu među ženama, kako po broju novootkrivenih slučajeva tako i po broju umrlih od raka, Joksimović je rekao da tome vodi više faktora.

Prema njegovim riječima, razlog loše statistike u Crnoj Gori je to što građani ne praktikuju preventivne mjere koliko bi trebalo.

- U korenu raka grlića materice je infekcija humanim papiloma virusom (HPV), praktično se smatra da nema raka grlića materice bez HPV-a - rekao je Joksimović i dodao da ozbiljna istraživanja pokazuju da je HPV povezan sa rakom grlića materice u 99 odsto slučajeva.

Još jedan važan faktor, kako je objasnio, da bi određena HPV infekcija dovela do raka grlića materice jeste to što je obično neophodno da osoba ima i druge faktore rizika koji uzrokuju da ova infekcija postane dugotrajna i hronična, „ili kako mi to kažemo uporno“.

- Obično je potrebno mnogo godina da se rak grla razvije iz jedne infekcije. Čovek sa hroničnom infekcijom može da razvije premaligne, odnosno promene koje prethode raku - rekao je Joksimović.

Prema njegovim rečima, ovakve promjene se mogu uočiti tokom redovnih ginekoloških pregleda, pre svega kolposkopije.

Ginekolozima pomaže i HPV testiranje, kao i PAPA testovi, kako bi se napravila procena rizika i sprovela dalje praćenje ili dodatna dijagnostika, kao i neke od intervencija na uklanjanju promena po potrebi, naveo je Joksimović.

On je istakao da je veoma važno da se postupa u skladu sa ginekološkim protokolima ovog organa i da se pacijenti striktno pridržavaju uputstava svog ginekologa.

- S obzirom na to da je proces od pojave infekcije do pojave karcinoma obično veoma dug, prema uputstvima ginekologa i onkologa, pacijentkinje koje su razvile invazivni karcinom uopšte nisu išle na redovne ginekološke preglede, na primer jednom godišnje - objasnio je Joksimović.

On je dodao da je u Crnoj Gori vakcina protiv HPV-a dostupna godinu i po dana.

- Osim toga, program skrininga je počeo da se sprovodi 2016. godine, ali je tada praktično zaustavljen na neko vrijeme zbog pandemije korona virusa. Nastavljeno je od jeseni 2022. godine - rekao je Joksimović.

Odgovarajući na pitanje o stopi vakcinacije među ciljnom grupom djevojčica od devet do 14 godina, on je rekao da je procenat vakcinisanih oko 20 odsto.

- Svaka peta djevojčica od 9 do 14 godina u svih šest starosnih grupa je vakcinisana. Ovo je dobar prvi korak da vidimo da li ima mnogo prostora za unapređenje vakcinacije - rekao je Joksimović.

Ovaj rezultat ne korelira sa velikim naporima koje, kako je objasnio, ulažu Zavod za javno zdravlje i, u manjoj meri, Dom zdravlja.

Joksimović je podsjetio da i posle 15 godine vakcinacija ima smisla, ili da druge mjere prevencije polako dobijaju na značaju.

Kao što su zdravi stilovi života, izbjegavanje konzumacije duvana u bilo kom obliku, korišćenje kondoma tokom seksualnih odnosa, prevencija drugih infekcija, preventivni ginekološki pregledi, a zatim uključivanje u skrining program - objasnio je on.

Prema njegovim rečima, najvažnije je uključiti što više vakcinacija u starosnu grupu od devet do 14 godina.

- Orjentaciono prihvatanje je prelazak iz osnovne u srednju školu - rekao je Joksimović i dodao da Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) ukazuje da je glavni parametar obuhvat djevojčica prije 15. godine.

Komentarišući postojanje dezinformacija i teorija zavjere, kao i tradicionalnog mišljenja u Crnoj Gori, kao prepreke edukaciji i preventivnom djelovanju građana, Joksimović je rekao da su svi ovi faktori važni.

- Svaki od ovih faktora ima svoje dejstvo, ali bih želio da pođemo od onoga što je naša obaveza kao zdravstvenog sistema, a to je da vakcinu i sve druge preventivne usluge učinimo prije svega dostupnim, a potom i pristupačnim - rekao je Joksimović.

On je istakao presudnu ulogu zdravstvenih radnika, koji, kako je naveo, moraju da daju jasne i precizne smjernice.

Zdravstveni radnici treba da iskoriste svaku priliku da dođu do djevojčice ili dječaka i zaštite ih vakcinacijom, da iskoriste svaku priliku da supružnici učestvuju u skriningu i preventivnom pregledu, rekao je Joksimović.

On je dodao da sklonost građana da vjeruju u teorije zavjere djelimično otežava sprovođenje javnozdravstvenih intervencija vezanih za prevenciju i imunizaciju.

Joksimović je podsetio i da je pandemija korona virusa otežavala ovaj proces i ukazala na problem nedovoljnog broja pedijatara u pojedinim opštinama kao važan faktor koji otežava sprovođenje imunizacije i uopšte njenu dostupnost.

Na pitanje da li HPV vakcina ima neželjena dejstva i da li može negativno da utiče na zdravlje onih koji je primaju, Joksimović je rekao da nema ničeg negativnog što bi ovu vakcinu razlikovalo od drugih.

- Vakcina protiv HPV-a je veoma bezbjedna, efikasna i pruža dugoročnu zaštitu. To je tvrdnja koja je u potpunosti potkrijepljena činjenicama i dokazima - naglaso je Joksimović.

On je dodao da SZO vakcinu protiv HPV-a karakteriše kao izuzetno bezbjednu.

Joksimović je podsetioda svaki lijek, odnosno svaka vakcina, može imati određene neželjene efekte.

Kako je objasnio, neželjena dejstva u slučaju HPV vakcine su uglavnom blage do umjerene prirode, brzo prolaze i ne ostavljaju dugoročne zdravstvene posledice.

- Kao i kod svih vakcina, može se desiti da ruka boli, da otekne, da se pojavi crvenilo na mjestu primanja vakcine, da se pojavi eventualno manja modrica, da se javi glavobolja, mučnina, blaga temperatura ili slično - objasnio je on.

On je dodao da su alergijske reakcije na ovu vakcinu veoma retke, ili poručio da je veoma važno da svaka vakcinisana osoba nakon vakcinacije ostane najmanje 15 minuta u zdravstvenoj ustanovi.

Većina onih koji se vakcinišu, kako je rekao, neće imati nikakve neželjene reakcije, osim bolova u ruci.

Svako drugo negativno svjedočanstvo o ovoj vakcini, u smislu da izaziva neke ozbiljne ili dugoročne zdravstvene posledice, potpuno je besmisleno, naglasio je Joksimović.

On je rekao da je HPV vakcina veoma efikasna, iako ne može da obezbijedi zaštitu od svih visokorizičnih tipova koji mogu izazvati maligna oboljenja.

- Ona obuhvata zaštitu od sedam visokorizičnih tipova povezanih sa nastankom karcinoma i dva niskorizična tipa koja su povezana sa nastankom genitalnih bradavica“, objasnio je Joksimović.

Prema njegovim rečima, ako se da na vrijeme, sprečava izlaganje HPV infekciji, njegova efikasnost na ciljane tipove je između 90 i 99 odsto.

On je objasnio da HPV vakcina može da spreči devet od deset slučajeva genitalnih bradavica i analnog raka. U nešto manjem procentu, ili nije zanemarljivo, pruža zaštitu od karcinoma vagine, vulve i određenih vrsta karcinoma usne duplje i ždrijela, rekao je Joksimović, napominjući da se to odnosi na bolesti povezane sa HPV-om.

U planu je proširenje ciljne grupe za vakcinaciju HPV vakcinom, najavio je Joksimović i istakao da je posebno važno da se to proširi i na dječake.

- Ove nedelje promovišemo imunizaciju kod djevojčica od 15 do 18 godina, kao i od 19 do 26 godina. To ćemo činiti i ubuduće. Moramo da pokažemo da su i pored svih proširenja primarna ciljna grupa djevojčice od devet do 14 godina, a uskoro će u ovu grupu biti uključeni i dječaci - rekao je Joksimović.

On je rekao da je važno da se vakcina primenjuje tamo gde ima potencijal da ima najbolji efekat, „ali imamo nesumnjive dokaze da se radi o uzrastu od devet do 14 godina”.

Joksimović je rekao da bi prva informacija za roditelje o imunizaciji trebalo da bude pedijatar djeteta.

Joksimović je poručio i značajnu ulogu ginekologu.

- Treba još da radimo na povećanju edukacije naših ginekologa. Svjesni smo toga, ako sve bude kako treba i ako to ispravimo i unapredimo, oni će nam, skoro kao pedijatri, biti izuzetno važni - rekao je Joksimović.

On je rekao da roditelji, kako bi bili pravilno informisani o imunizaciji i prevenciji, treba da prate poruke i preporuke koje dolaze iz zvaničnih institucija zdravstvenog sistema, kao i kredibilnih međunarodnih institucija u oblasti zdravstva.