Кандидат за судију Уставног суда, тужитељка из Колашина Маја Шћепановић поручила је јуче на консултативном саслушању пред Уставним одбором да Уставни суд треба да буде у служби грађана, а да његове судије треба да имају положен правосудни испит. Такође је навела да сматра да слика у медијима и јавности о правосуђу није реална, као и да Уставни суд треба да буде проактивнији у раду.
Посланика Демократа Владимира Мартиновића интересовала је оцјена кандидаткиње о односу Врховног и Уставног суда, те како она види дјелотворност уставне жалбе. Питао ју је и да ли сматра да је Уставни суд до сада радио и доносио одлуке непристрасно, да ли је било политичких притисака на њега и да ли је доносио политичке одлуке.
Шћепановић је казала да се, нажалост, суочавамо са могућношћу да уставна жалба постане недјелотворан правни лијек, што би био корак уназад. Истакла је да разумије да се суд суочава са великим бројем предмета, те је питање да ли послије одређеног времена имају своју сврху.
– Спора правда је готова неправда, па би се требало позабавити разумним роком за рјешавање предмета – поручила је Шћепановић, додајући да у суду треба успоставити одјељење судске праксе.
Што се тиче политичког утицаја, Шћепановић каже да на такве одлуке није наилазила, али да постоје оне које одступају од праксе, али да је то резултат усклађивања са радом Европског суда за људска права у Стразбуру. Шћепановић сматра да Уставни суд мора радити транспарентније и да отклони све дилеме у евентуалну пристрасност рада. Што се тиче питања односа Уставног и Врховног суда, Шћепановић истиче да није пратила ту област.
Посланика ДПС-а Луиђа Шкрељу занимало је да ли би требало мијењати начин избора судија и трајање њиховог мандата, јер су то битни елементи за независност судијске функције, те да ли треба јаче примјењивати етички кодекс. Шћепановић је одговорила да би мандат у првом избору требало да буде на одређено вријеме, да се види да ли он заслужуjе ту функциjу, jер jе садашњи мандат од 12 година у старту јако дуг.
– Што се тиче побољшања рада Уставног суда, гледала бих да се установи одјељење судске праксе, па можда да се уради и специјализација уставно судских савјетника, како би се скратило вријеме за доношење одлука. Такође, Уставни суд би требало да буде проактивнији и да поступа по сопственим иницијативама, али и да буде видљивији у друштву и да се смањи перцепција притисака било које врсте на суд – навела је Шћепановић.
Шћепановић каже да је она "пар екселанс радник", те да код ње не постоји посао који не може да се заврши. Навела је да је због породице зауставила неке професионалне амбиције.
– Што се тиче притиска у раду, не бих имала проблем да издвојим мишљење у Уставном суду. Увијек кажем своје мишљење, али и саслушам туђе, које не одбацујем априори – навела је она.
Посланик СНП-а Драган Ивановић питао је Шћепановић шта мисли да ли правници који немају правосудни испит и који нијесу били судије имају хендикеп да буду судије Уставног суда, те да ли ће она сјутра као судија имати сама иницијативе да провјери да ли је неко прекршио Устав или ће чекати иницијативу.
– По мом мишљењу јесте хендикеп ако немате положен правосудни испит. Када је ријеч о томе да ли ћу покретати иницијативе, да, свакако,. Ја као тужилац радим то јако често, на примјер када видим неки наслов у новинама – навела је Шћепановић и додала да је један од проблема у раду Уставног суда то што не покреће сам иницијативе.
Посланица ДПС-а Јованка Лаличић је такође похвалила Шћепановић, па ју је питала да ли је перцепција јавности о правосуђу реална и да ли су синоними "стећи право на старосну пензију" и "испунити услове за старосну пензију".
– Не сматрам да перцепција о раду правосудних органа у медијима одговара правом стању у правосуђу.Што се тиче питања о старосној пензији, то нису синоними, једно је могућност, а друго законска обавеза – навела је Шћепановић.