Iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija (MPNI) kazali su da je, na osnovu preporuke Savjeta Evropske unije iz juna 2022. o učenju za zelenu tranziciju i održivi razvoj, Juridisi mreža izradila detaljan izvještaj koji analizira ključne elemente učenja za održivost u evropskim školama.

- Cilj ove preporuke je da sve države članice pojačaju napore u obrazovanju, kako bi učenici dobili kvalitetno i inkluzivno obrazovanje o temama kao što su održivost, klimatske promjene, zaštita životne sredine i biodiverzitet, uzimajući u obzir ekološke, socijalne i ekonomske aspekte, kaže se u saopštenju.

Izvještaj, kako se dodaje, obuhvata analizu nacionalnih nastavnih planova i programa u 39 obrazovnih sistema širom Evrope, ispitujući kako se održivost integriše u obrazovni proces.

- Rezultati pokazuju da sve zemlje uključuju temu održivosti u svoje kurikulume, pri čemu većina koristi međupredmetni pristup, kaže se u saopštenju.

Najvažniji nalazi izvještaja pokazuju da većina evropskih obrazovnih sistema obuhvata ključne kompetencije za održivost, iako se “pismenost o budućnosti” pominje u samo 23 sistema.

Jakšić Stojanović: Reforme u obrazovanju, nauci i inovacijama ključne za napredak društva

Izvještaj pokazuje i da samo polovina obrazovnih sistema ima obavezne sadržaje u vezi sa održivosti u programima inicijalnog obrazovanja nastavnika.

- Desetak obrazovnih sistema je ugradilo kompetencije vezane za održivost u opšte ili specifične okvire kompetencija za nastavnike, navodi se u nalazima izvještaja.

On je, kako se dodaje, pokazao i da manje od trećine obrazovnih sistema prati na koji način škole uključuju održivost u svoje aktivnosti, postavljajući specifične kriterijume povezane sa učenjem za održivost u eksternim ili internim školskim evaluacijama.

Navodi se da programi, poput programa Eko-škola i UNESCO mreže škola, već funkcionišu u mnogim evropskim zemljama.

Dodaje se da osim tih međunarodnih programa, postoje i nacionalni (ili regionalni) programi održivih škola.

Izvještaj je pokazao i da su nastavnicima obično dostupni materijali i resursi za učenje o održivosti, ali manje od trećine zemalja pruža finansijsku podršku za projekte poput reciklaže ili školskih vrtova.

- Prema nalazima ovog izvještaja, Crna Gora je predstavljena kao zemlja u kojoj je u potpunosti razvijen program obrazovanja za održivi razvoj, sa dobro razvijenim programom obuke za nastavnike i didaktičkim materijalima, kaže se u saopštenju.

Dodaje se da u Crnoj Gori postoje specifični kriterijumi za evaluaciju aktivnosti vezanih za održivost u školama.

Navodi se da je Crna Gora, kao i većina evropskih zemalja, uspostavila programe poput Eko-škola i UNESCO mreže škola.

- Međutim, Crna Gora nema obavezne sadržaje o održivom razvoju u inicijalnom obrazovanju nastavnika, niti su te teme prepoznate u okviru kompetencija za nastavnike, dodaje se u saopštenju.

Izvještaj je pokazao i da Crna Gora ne pruža dodatnu finansijsku podršku za projekte u vezi sa obrazovanjem za održivi razvoj.

- Ovaj izvještaj naglašava potrebu za sveobuhvatnijim politikama koje bi omogućile dosljedniju podršku obrazovanju za održivost, kako bi se obezbijedilo da svi učenici u Evropi dobiju znanja i vještine neophodne za izgradnju održive budućnosti, kaže se u saopštenju MPNI.

Oni su naveli da je Juridisi mreža renomirana evropska obrazovna mreža za pružanje informacija i analizu evropskih obrazovnih sistema i politika.

Kako se dodaje, mrežu čini 40 nacionalnih jedinica u 37 zemalja Erasmus plus programa.

Crna Gora je 2013. godine postala članica Juridisi mreže, a njena nacionalna jedinica funkcioniše u okviru MPNI.