Sa okruglog stola / - FOTO: G.BOJANIć
15/01/2025 u 14:48 h
Gordana BojanićGordana Bojanić
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
Slušaj vijest
StoryEditor

Novim zakonima do profesionalnijih medija

Nova zakonska rješenja imaju za cilj profesionalizaciju i nezavisnost u radu lokalnih javnih emitera, poručeno je sa okruglog stola pod nazivom “Primjena Zakona o audiovizuelnim medijskim uslugama u lokalnim javnim emiterima”.

Predstavljajući novine u okviru zakona, Goran Đurović iz Media centra poručio je da osnivački akti lokalnih emitera moraju biti usaglašeni sa Zakonom o audiovizuelnim medijskim uslugama i to u roku od devet mjeseci.

Jedna od ključnih izmjena, kako je pojasnio, vezana je Savjet lokalnih javnih emitera.

- U skladu sa novim zakonom, ovlašćeni su i predlagači za članove savjeta su nevladinih organizacija (NVO) iz oblasti prosvjete, kulture medija, zaštite životne sredine, sportske organizacije, lokalna udruženja privrednika ili poslodavaca... U sklopu preostalih aktivnosti u okviru ovog projekta, Media centar će u svih 15 opština održati sastanke sa ovlašćenim predlagačima za članove Savjeta. Cilj je da potenciramo odgovornost samih predlagaca, da znaju koga biraju- naveo je Đurović.

Generalni direktor Direktorata za medije u Ministarstvu kulture i medija Neđeljko Rudović kazao je da su medijske zakone pripremali predstavnici Ministarstva kulture, Agencije za elektronske medije i civilnog sektora koje se bave medijima.

-U Crnoj Gori postoji 15 lokalnih javnih emitera i Javni servis sa preko 1400 medijskih radnika, od ukupno 2200. U vlašnistvu građana je 16 medijskih kuća pa oni imaju odgovornost, a mi koji smo pripremali zakone imamo odgovornost da oni imaju stabilne finansije kako bi mogli da rade - naveo je Rudović.

Istakao je da mnogi lokalni mediji nisu bili u mogućnosti da isplaćuju plate i doprinose, te da se o produkciji nije ni govoro.
- Novina u zakonu je definisanje načina finansiranja lokalnih javnih emitera kako ne bi morali da štede za plate na uštrb produkcije što je preduslov da oni budu javni sarvisi građana koji su njihovi vlasnici, a ne partija iz lokalne samouprave- kazao je Rudović.

Kada je riječ o izboru Savjeta, kako je naglasio, postrožen je kriterijum za izbor članova tog tijela.
-  U Savjetima ne treba da budu eksponenti vlasti, već predstavnici građana- kazao je Rudović.

On je kazao i da nova zakonska rješenja predviđaju norme za sopstvenu produkciju i to 20 odsto za radio i 30 odsto za televizije i istakao važnost lokalnih medija.
- To će možda biti malo izazovno, ali nije nemoguće. Lokalni javni emiteri imaju posebno mjesto na medijskom nebu, lokalni portali i radio stanice uživaju veliko povjerenje građana.  Uloga lokalnih medija je važna jer se dezinformacije se šire brzo, pa u vrtlogu informacija treba da znamo gdje ćemo pronaći onu koja je tačna, pogotovo u kriznim situacijama. Najzad imamo zakon kojim možemo biti zadovoljni - kazao je Rudović i dodao da nova zakonska rješenja ne garantuju i iskorak u medijima.

- Ako nemamo ljude od integriteta koji znaju da zaštite profesiju, nećemo uspjeti- kazao je on.

Direktorica Agencije za audiovizuelne medijske usluge (AMU) Sunčica Bakić kazala je da bi zakon vjetovatno mogao biti bolji, ali da nudi pomake i napretke u odnosu na prethodni.

- Da je najbolji, neće nista značiti bez adekvatne implementacije. Ključne izmjene odnose se na imenovanje organa upravljanja, finansiranje i program. Agencija će pokušati barem ukazivanjem na određene probleme da skrene pažnju na to sa čime se suočavaju novinari i zaposleni u lokalnim medijima- kazala je ona.

Navela je da je lokalni mediji značajni, ali tu je i odgovornost.

- Građani daju 28 miliona eura daju emitetima da bi imali tačnu informaciju. Morano pogledati i šta za taj novac dobijaju. Jedna od novina je da se program mora emitovati putem zemaljske mreže, a imamo dva koja ne emituju program tako. Predstavnici opstina Herceg Novi i Podgorica to treba da imaju u vidu da bi se reizdala odobrenja u skladu sa zakonom do marta. Na ovaj način i najsiromašniji građani mogu da ih prate, bez kablovskog operatera. Odredba oko specijalizovanog programa je ona koja ima vise od 60 sličnog sadržaja. Imamo radije koji skoro 80 odsto emituju samo muziku, a imamo i televizije koje emituju muzičke spotove 60 odsto. Ako opštine smatraju da je muzički program dovoljan, mi ćemo takvo odobrenje izdati, ali treba da se zapitaju da li je to ono što medijskom nebu nedostaje. Više od pola radija ima 10 odsto sopstvene produkcije, samo mali broj zadovoljava kriterijum od 20- kazala je Bakić.

Istakla je da opštine ne mogu da zapošljavaju nove ljude svaki put kad se promijeni vlast, a da nisu u stanju da naprave 10 odsto sopstvenog programa.

- Agencija ce podržati lokalne medije, ali ignorisanje problema neće nas dovesti nigdje.Treba li da se gube odobrenja, da bi bilo jasno da emiter mora da pravi program zbog kojeg je osnovan. To jeste izazovno, ali na tome se mora insistirati- kazala je ona.

Kvalitetnim novinarstvom protiv govora mržnje

Kada je riječ o govoru mržnje Rudović je kazao da niko ne očekuje da tužilaštvo riješi sve slučajeve, ali da može dati dobar primjer.

- Norme postoje. Nadam se da ćemo uspjeti da oformimo Mrežu protiv dezinformavija i govora mržnje koja bi se bavila ovim slučajevima- naveo je on.

Goran Đurović je naveo da se govorom mržnje bave policija i tužilaštvo, ali da je upitno koliko imaju resursa da toj pojavi stanu na put.
- Kvaliteno i uravnoteženo izvještavanje je osnova svega- kazao je on.

 

 

 

 

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
15. januar 2025 14:49