Изрази "посрбица", као и "потурица" представљају увредљиви говор и не би се смјели употребљавати ни у јавном, ни у политичком дискурсу, поручио је у разговору за "Дан" омбудсман Синиша Бјековић.
Он указује да погрешно схватање граница слободе изражавања и њена злоупотреба, нарочито у онлајн свијету, веома често прелази у отворен говор мржње, а реакције на такве случајеве најчешће производе нови говор мржње, у чему свјесно учествују и политичари.
Бјековићева замјеница је недавно донијела мишљење да израз "посрбица" не представља говор мржње, али истиче да је фокусу јавности измакло то да су јасно утврдили "да се ради о увредљивом говору и да се не би смио употребљавати ни у јавном, ни у политичком дискурсу".
– Друго, за говор мржње није довољна само чињеница да се ради о увредљивој ријечи или поруци. Битан је и контекст у којем је ријеч пласирана, повод у смислу мјеста на којем је изречена и разлога због којег је изречена, посљедице коју је ријеч изазвала, нарочито ако се позива на насиље и коначно понашање оног који говори, након што је такву увреду изрекао. Не мислим да је нешто са чиме се треба поносити коришћење трермина "посрбица". Са друге стране, мени се већом увредом чини асоцијација коју у вјерском смислу тај термин производи код једног дијела наших грађана исламске вјероисповијести и која је очигледно разлог питања које се одмах поставило у јавности у односу на термин "потурица". Ако могу да дам свој суд о томе, мислим да су и један и други термин једнако увредљиви у данашњем контексту, да их не би смјели користити у комуникацији међу људима само са циљем наношења увреде, а не рјешавања неког виталног друштвеног питања – каже Бјековић додајући да као грађанин никада не би посегао за тим терминима, јер зна да тиме вријеђа људе, те позива све да се од тога уздрже.
Указује да је говор мржње већ дуже времена, према оцјени бројних субјеката, један од великих проблема са којима се суочава црногорско друштво. Бјековић истиче да се показало да је говор мржње нарочито изражен у тензичним и осјетљивим временима када на дневни ред дођу теме као што су идентитетска и друга питања која дубоко дијеле друштво. Наводи да је говор мржње присутан у комуникацији грађана путем друштвених мрежа или кроз коментаре на порталима, али и у говору јавних личности, у које спадају и политичари.
– Њихова реторика и понашање веома се одражавају на атмосферу у друштву генерално и стога је на њима велика одговорност и моћ да усмјеравају ове појаве и процесе. Сматрам да су они веома свјесни те чињенице, али нажалост не видим често вољу да својим примјером утичу и подстичу другачији приступ дебатама и расправама од јавног значаја. Некако је постало уобичајено да се врло грубим рјечником, често врло увредљивим и примитивним, односе према неистомишљеницима, али да се свако сјети и осјети погођеним кад се сам нађе на мети таквог говора – каже Бјековић.
Истиче да оно што можемо сматрати позитивним јесу негдје и све чешће реакције грађана који указују на негативне примјере јавних личности и пријављују када неки чиновник, службеник или носилац одговорне функције, као и личности од угледа, користе говор мржње или друге облике неприхватљивог и дискриминаторног изражавања.
– Улога медија у сузбијању говора мржње је заиста огромна, будући да су новинари креатори јавног мњења и неко ко доноси одлуку о томе колико простора дати одређеној теми и на који начин се њом бавити. Јасно је да "угао приче" некада утиче и на цијели контекст и реакције, због чега полажемо велике наде да ће медијска заједница и у будућности бити једна од кључних снага и савезника у промоцији другачијег наратива. И овом приликом указујемо да је на говор мржње потребно реаговати неселективно дјелотворним, пропорционалним и одвраћајућим санкцијама – поручује Бјековић.
