Напади министра вањских послова Ранка Кривокапића и његових истомишљеника на бившу министарку Весну Братић нијесу ништа друго него показатељ да се антицрквени, антиправославни и антисрпски дух поново вратио на мјесто одакле га је народ послао у политичку прошлост, поручио је протојереј и уредник Радија Светигора Никола Пејовић.
- И не само да се вратио, него ови сијачи мржње и раздора су још одлучнији да наставе тамо гдје су стали прије двије године, жељни освете. Знају они врло добро зашто су изабрали баш Весну Братић за мету, јер преко овог напада жели се показати и јасно ставити до знања да нова (а по много чему стара) власт неће дозволити да се ни један слободан човјек, који није по њиховој мјери не нада да може доћи на неку важну позицију у друштву, а да не буде таргетиран као издајник и непријатељ државе. И ако дође до потписивања Темељног Уговора (дај Боже да се потпише што прије), он ће бити само завјеса која ће на кратко сакрити све нечасне намјере нових-старих контролора наших судбина и живота. Службе, финасије и моћ враћају се онима који се нису ни за јоту покајали за прогон Цркве и њених вјерника. Весна Братић је узета као синоним већинске Црне Горе који су Кривокапићу и осталим изопштеницима из Цркве кост у грлу, само због тога што је своју улогу Министра схватила као задатак да се исправи она неправда нанијета обесправљеном и опљачканом народу. Најава одузимања пасоша Весни Братић је обнова идеје тракторијаде за свештенике, монахе, монахиње и народ који ни после двије и три деценије боравка у Црној Гори нијесу успјели да добију држављанство. Није свака одлука и сваки избор Весне Братић био беспрекоран и непогрешив, али ова количина мржње, бијеса и пљувања по угледном професору који часно и честито живи од свога рада (још увијек као подстанар) је јасан показатељ да је она можда једна од оних који су на прави начин схватили поруку и жељу грађана који су на зло, мржњу и насиље смирено и демократски оловком на изборима рекли да желе промјене у Црној Гори. Ово не пишем ни као свештеник, још мање као политичар, већ као човјек који се осјећа јадно и биједно слушајући и читајући како појединци као хијене организовано и нељудски, или прецизније демонски желе да се обрачунају са једном женом, која више нема никакву власт ни утицај. Но, тврд је орах воћка чудновата, не сломи га а зубе поломи- поручио је Пејовић на Фејсбуку.
