Дjеца су дужна да издржаваjу родитеље коjи су неспособни за рад, а немаjу довољно средстава за издржавање или их не могу остварити из постоjеће имовине, прописано је чланом 257 Породичног закона, коjи jош у члану шест прописуjе да родитељи имају исте обавезе према дјеци, као и она према њима, што би у пракси значило да се у једном тренутку живота замијене улоге, па да дијете које су његовали отац и мајка мора његовати и бринути о својим родитељима.
Поменуте одредбе Породичног закона, све су прилике, нису се имале у виду када се писао Правилник о начину остваривања права на привремену сприjеченост за рад и остваривање права на надокнаду зараде за вриjеме привремене сприjечености за рад Фонда за здравствено осигурање, по којем родитељи нијесу препознати као ужа породица, па самим тим дјеца не могу узети боловање у случају потребе да их његују. Ужа породица су само брачни друг и дjеца.
– Примjеном прописа запослени немаjу право на привремену сприjеченост за рад због његе оца или маjке – изричити су у Фонду за здравствено осигурање, на чијем је челу Драгослав Шћекић.
Да Влада нема намјеру да мијења ову ситуацију, потврђују и измјене Закона о обавезном здравственом осигурању, које су тренутно у процедури, а којима ниjе предвиђена могућност коришћења права на накнаду зараде за вриjеме привремене сприjечености за рад због његе родитеља у случаjу болести.
– Ово право ниjе и по природи не може бити право из обавезног здравственог осигурања, већ спада у питања социjалне заштите. Право на накнаду зараде за вриjеме привремене сприjечености за рад због његе родитеља у случаjу болести ниjе препознато ни у земљама у окружењу. Прописима о раду уређено jе право на плаћено и неплаћено одсуство коjе се може користити у наведеном случаjу – каже за „Дан“ начелница Дирекциjе за нормативну дjелатност у Министарству здравља Славоjка Шуковић.
Она додаје да је Законом о обавезном здравственом осигурању прописано да своjство осигураног лица стичу родитељи (отац, маjка, очух, маћеха и усвоjилац), ако ниjесу осигурани по другом основу и ако их осигураник издржава.
– На оваj начин ова лица стичу право на здравствену заштиту, сагласно овом закону. У наведеном смислу, без значаjа jе да ли су чланови уже или шире породице jер им jе право на здравствено осигурање и остваривање права на здравствену заштиту обезбиjеђено – каже Шуковић.
Да ствари буду још чудније, у Фонду кажу да ни правилник неће бити мијењан јер нема „законског основа за другачије дефинисање овог права“, јер је њиме прецизирано право на привремену сприjеченост за рад због његе само чланова уже породице, коjи су, у смислу закона, брачни друг и дjеца.
– Правилик о начину остваривања права на привремену сприjеченост за рад и остваривања права на накнаду зараде за вриjеме привремене сприjечености за рад усаглашен је са Законом о обавезном здравственом осигурању, с обзиром на то да закон у члану 37 став 2 тачка 5 прописуjе право на накнаду зараде запосленом осигуранику – ако jе одређен да његуjе обољелог члана уже породице. У смислу Закона о обавезном здравственом осигурању чланови уже породице су: брачни или ванбрачни друг, дjеца рођена у браку или ван брака, пасторчад, усвоjена дjеца, као и дjеца без родитељског старања, ако их осигураник издржава – наводе у Фонду.
Коментаришући Правилник Фонда и закон са којим је усаглашен, адвокат Срђан Љешковић каже да би те прописе требало измијенити и у чланове уже породице убројати обавезно оца и мајку. Истиче да су родитељи обавезни да брину о дјеци, али да у једном тренутку живота дође до замјене улога, па дијете мора бринути о родитељима.
– Нажалост, црногорски закон не препознаје породицу, јер да је препознаје, сигурно би био прилагођен њој. Онај ко је писао закон неоправдано је издвојио оца и мајку из уже породице, а они то морају бити. О родитељима који се разболе и у случају немогућности дјеца о њима треба да могу и морају бринути. По Породичном закону дјеца имају и ту обавезу, тако да очигледно имамо колизију са Законом о здравственом осигурању. То треба мијењати – наводи он.