Посланица УРЕ Божена Jелушић у оквиру министарског сата питаће министарку просвjете, науке, културе и спорта Весну Братић планираjу ли просвjетне власти да уведу медиjску писменост као изборни предмет у свим основним и средњим стручним школама и да ли су припреме за наредну школску годину у току и шта оне обухватаjу, саопштено jе из Медиjског тима УРЕ.
"Грађани свих доби (а посебно млади људи) данас све више времена проводе на интернету гдjе су изложени медиjским утицаjима, дезинформациjама, говору мржње и другим токсичним садржаjима коjим обилиjу медиjске платформе коjе лоше утичу на њихово ментално и емоционално здравље, те на одлуке коjе доносе. То jе посебно дошло до изражаjа током здравствене кризе (пандемиjе изазване коронавирусом), кад су грађани били засути мноштвом информациjа међу коjима су тешко правили разлику између чињеница и дезинформациjа или пропаганде", наводи се у поjашњењу питања посланице Jелушић.
Она додаjе да се у истраживању коjе jе обухватило земље Западног Балкана, централне и источне Европе, Црна Гора нашла на врху листе земаља у коjима наjвећи броj становништва вjеруjе у теориjе завjере.
"Уз то, истраживања (извор: УНИЦЕФ) из марта ове године нам показуjе да би се само половина грађана Црне Горе вакцинисала против коронавируса, док неки подаци кажу да то не би урадило 44 одсто младих узраста од 15 до 30 година. Друштва развиjене демократиjе су кроз образовање одговориле на ове изазове модерног доба и тако младим људима помогла да кроз медиjску писменост развиjу вjештине критичког мишљења, али и да буду проактивни грађани заинтересовани да креираjу боље друштво. Те вjештине им помажу и да буду компетентни на тржишту рада у дигиталном друштву 21. виjека", указуjе Jелушић.
Jелушић поjашњава и да jе медиjска писменост, коjа се препознаjе као адекватан одговор на ширење дезинформациjа и наjбољи начин за едукациjу грађана о овим феноменима, у црногорске школе уведена као изборни предмет jош приjе децениjу.
"И тренутно вjештину развиjања критичког мишљења може изучава свега око 30% средњошколске популациjе у Црноj Гори и она jе повлаштено знање гимназиjалаца. Медиjско образовање немаjу могућност да бираjу ученици средњих стручних и основних школа.Зато jе Институт за медиjе Црне Горе (ИМЦГ) у име Националне коалициjе за медиjску писменост (неформалног тиjела коjе чине представници државних институциjа, цивилног сектора и експерти из ове области) предложио увођење медиjске писмености као изборног предмета у свим основним и средњим школама у Црноj Гори. Оваj предлог раниjе jе достављен Министарству просвjете, науке, културе и спорта, као и другим важним образовним инстутуциjама", наводи Jелушић.
Jелушић ће министарку Братић питати и да ли су припреме за наредну школску годину у току и шта оне обухватаjу, преносе из Медиjског тима УРЕ.
"Када ће бити познати модели по коjима ће се настава изводити и на коjи начин ће се помоћи школама да их спроведу? Да ли су, упоредо са смjеном директора, осмишљени начини подршке наставницима у борби са резултатима прекида редовног рада и поучавања? Да ли jе урађена процjена потреба за новом школском и предшколском инфраструктуром и коjи су кораци предузети да се стање унаприjеди? Шта се догађа са школом ОШ "Владимир Назор" у Загоричу коjа jе неупотребљива, а 1.200 дjеце ниjе уопште ишло у школу ни кад су друга кренула. Да ли се ступило у контакт са локалним самоуправама да обезбиjеде просторе за наставу у градовима гдjе су школе преоптерећене - за случаj поновног избиjања Ковида? Када ће бити познати модели по коjима ће се настава изводити, на коjи начин ће се помоћи школама да их спроведу, те како ће бити осигурано да сва дjеца похађаjу редовну наставу у школи?", стоjи у додатном образложењу овог питања посланице Jелушић.
