Да је незапосленост и даље горући проблем у држави показују подаци Завода за запошљавање (ЗЗЗ), према којима је на крају године без посла било 57.386 грађана, односно скоро 10.000 више него у исто вријеме годину раније. Када се овај податак упореди са бројем грађана у држави, испада да је сваки 10. становник без посла. Међутим, када се у обзир узме број радно активног становништва којег је око 273 хиљаде долази се до чињенице да је сваки четврти на евиденцији бироа рада.
Коментаришући ове податке, грађански активиста Џевдет Пепић казао је да је проблем незапослености jедан од наjвећих у друштвеном миљеу Црне Горе.
– Рјешавање питања егзистенције мучи велики дио становништва. Али, да ли ми уопште знамо колико jе стварно незапослених код нас с обзиром на то да се ове „цифре“ користе како коме и када одговараjу. Чини ми се да не само што то нијесу радиле претходне већ и садашња власт овом проблему не прилази на адекватан начин и нема неку „визиjу“ како да га риjеши. Не бих да будем груб, али сагледаваjући садашњу ситуациjу, може се слободно рећи и то да нема озбиљне стратегије за рјешавање овог горућег проблема. Питам се и да ли црногорским властима, и оним приjе, а и овоj сада, у неку руку и не одговара да се проблем незапослености рjешава на прави начин. Зашто то кажем, па зато што се и преко запошљавања наша политичка „елита“ искључиво бори да стекне и задржи своj политички „реjтинг“. Добро им дође ово радних мjеста, што имамо, а то су скоро па искључиво у непроизводноj дjелатности, да ангажуjу оне коjи ће им дати своj глас на изборима. Уопште, нашоj назови „елити“, практично и не одговара општедруштвени развитак, већ искључиво партиjски, или боље речено лични интерес – истакао је Пепић у изјави за „Дан“.
Додао је и да зато код нас доминира искључиво политичко запошљавање.
– Наjвише нових радних ангажмана се „остваруjе“ непосредно приjе и након избора. А зашто не рећи и то да су политичке партије наjвеће и наjсигурниjе „агенциjе“ за разноразна запошљавања и ангажовања. Како оне мањинске, тако и оне коjе имаjу предзнак грађански! Незапосленост и то у овако великом броjу jе заиста огроман проблем. Но, да ли га и како рјешавају они коjи су за то задужени. Због тога имамо и ситуациjу да се наши политичари баве „идентитетским питањима“ умјесто веома тешким економско-социjалним положаjем наjвећег диjела грађана. А свакако да jе наjбитниjи услов за то већа запосленост! А да би се дошло до већег и адекватниjег запошљавања, услов свих услова су улагања у развоj привреде. Jачање производних дjелатности. А већом производњом неминовно долази и до већег стандарда. Али, питам се да ли онима коjи хоће да дођу на власт или да задрже власт то и одговара. То макар досад ниjе био случаj. Због и таквог већински „одомаћеног политичког става“ смо ту гдjе смо! А да би се то промиjенило треба сви да се залажемо да се створи друштво креативаца, а не послушника – поручио је Пепић.
Дугогодишњи синдикалац Веселин Вујановић истиче да је у последњих година дана евидентан раст незапослености, а узроци се могу тражити и у пандемији, односно да је велики број привредних субјеката због тога био принућен да отпушта раднике.
– Симптоматично је да је задњих годину нова власт више радила на непримјереним социјалним давањима, која у суштини подржавам, али искључиво ако се имају средства у буџету која би то покрила. Кинеска пословица каже да је боље човјека научити да пеца рибу него му сваки дан давати рибу да једе. Треба размишљати о томе да дио социјалних давања која су непотребна усмјере на самозапошљавање и преструктурирање неких предузећа, подршку економији и привреди и повећању броја запослених. Требало би увести обавезни дуго очекивани социјални картон који би требало да има сваки корисник социјалних давања. И да се направи једном ред у тој сфери да заиста социјала добија само онај коме је то потребно, а остала средства усмјерити у запошљавање и отварање нових радних мјеста. Очекујем да ће број незапослених расти и да ће се ситуација заоштравати. Бојим се да ће Црна Гора у наредном периоду бити у проблему – изјавио је за „Дан“ Вујановић.
Предсједница Фондације Банка хране Марина Медојевић каже да подаци Завода за запошљавање показују да је на бироима рада на крају године било 57.386 незапослених, односно оних који се јављају сваких 40 дана као што је и она.
– Тврдим да их има барем jош толико коjи нијесу на евиденциjи ове установе. Много њих, jа их знам међу високообразованим jер су моjи познаници међу њима, коjи су прихватили неку шифру коjу jе нудио Завод своjевремено као начин да смање броj незапослених и похвале се тиме како нам jе мања стопа незапослености према званицима у ЕУ. Они су прихватили ту опциjу jер годинама нијесу посао могли наћи, односно сви знамо како се до њега долази, на жалост, и сада jе исто стање. Они су се ослободили обавезе jављања тачно у дан (сваких 40 дана) jер у супротном слиjеди брисање из евиденциjе и не могу се приjавити шест мjесеци поново на Завод. Да ли то значи да у том периоду немаjу здравствену заштиту, не знам jер се jа jављам на вриjеме 30 година. Знам да ако закасне на jављање ако су корисници социjалне помоћи могу да jе изгубе. Људи коjи се не jављаjу на Завод и прихватили су ту шифру, они се не евидентираjу као незапослени (ни у jедноj статистици се не поjављуjу као незапослени), имаjу здравствено осигурање та шифра то допушта. Питала jе Банка хране своjевремено Завод да ли зна колико jе људи прихватило ту шифру, нијесу нам никада одговорили – рекла је Медојевићева