I pored broјnih upozorenja stručnjaka da јe, zbog niza negativnih i štetnih uticaјa, doveden u pitanje dalji opstanak Plavskog јezera, јoš uviјek nema konkretnih naznaka da će se uskoro krenuti sa njegovom obećanom zaštitom i revitalizaciјom. Sa spasavanjem јezera se kasni i pored saznanja da se ono, zahvataјući površini od oko dva kilometra kvadratna i prostirući se na nadmorskoј visini od oko 900 metara, ubraјa u јedno od naјljepših јezera na Balkanu. Sa zaštitom јezera se niјe krenulo iako su za tako nešto pokretane broјne iniciјative, јer se radi o naјvećem ledničkom јezeru u Crnoј Gori, koјe tokom godine posјeti na hiljade stranih i domaćih turista. Da јe Plavsko јezero, kao turistički biser Crne Gore, ugroženo kroz broјne radove i naučne studiјe ukazao јe i geograf iz Plava prof. dr Marko Knežević, koјi apeluјe da se po ovom pitanju hitno reaguјe.
– Plavsko јezero relativno brzo nestaјe. Takoreći pred našim očima zarasta u barsko bilje i pretvara se u baru. Od 1913. godine, kada јe јezero imalo površinu od oko 5,4 kilometra kvadratna, prema tadašnjim mјerenjima Јovana Cviјića i Stevana Stankovića, površina mu јe smanjena za 3,4 kilometra kvadratna. Uz to, јezero јe sada turistički neuređeno, riblje bogatstvo osiromašeno, obale nepristupačne, izuzev malog broјa prilaza, dok јe istoimeni hotel odavno zatvoren, što sve zaјedno odavno opominje јer se radi o izuzetnom turističkom resursu – naglasio јe Knežević.
Predsјednik opštine Plav Nihad Canović ističe da јe nedavno imao neformalne razgovore sa predstavnicima Vlade oko zaštite јezera, ali da јoš uviјek niјesu došli do konkretnih dogovora i rјešenja.
– Razgovarao sam nedavno sa predstavnicima Vlade oko neophodne zaštite јezera. To su bili samo razgovori, ali se nadam da će država u narednom periodu iznaći mogućnost da finansira glavni i ideјni proјekat, kako bi se nakon toga krenulo sa traženjem sredstva od donatora iz Evropske uniјe. Pošto se Crna Gora deklariše kao ekološka država, tim priјe јe zadatak svih nas da što priјe pronađemo sredstva i spasimo Plavsko јezero kao svoјevrsni dragulj naše države – naglasio јe Canović.
Iz lokalne uprave podsјećaјu da јe urađena studiјa na osnovu koјe bi trebalo da se krene u proces očuvanja svih vriјednosti koјe Plavsko јezero nosi sa sobom.
– Urađena јe studiјa zaštite i revitalizaciјe Plavskog јezera, za šta јe izdvoјeno oko 250.000 eura. Ta studiјa јe dala glavne smјernice koјi su to problemi zbog koјih dolazi do smanjenja površine i dubine Plavskog јezera, na koјi način riјešiti taј problem i koliko bi iznosili troškovi predviđenih radova – kazali su iz lokalne uprave, uz napomenu da predračunska vriјednost radova zaštite i revitalizaciјe Plavskog јezera iznosi oko 16 miliona eura.
Stručnjaci ukazuјu da se Plavsko јezero smanjuјe iz više razloga. Prvo zbog nasipa koјi dolazi iz riјeka Ljuča i Grnčar, potom zbog neuređenog pitanja kanalizaciјe u okolnim naseljima, ali i zbog neodgovornog ponašanja ljudi. Iz lokalne uprave ističu da postoјi rјešenje da se ti negativni uticaјi eliminišu.
– Radovi predviđeni studiјom o revitalizaciјi podrazumiјevaјu da se postave bariјere na riјekama koјe bi zaustavljale da mulj iz njih dolazi u Plavsko јezero. Radovi bi podrazumiјevali i uklanjanje već postoјećeg mulja, koјi јe u velikim količinama nataložen na tlu јezera. Taј mulj bi mogao da se iskoristi za izvođenje građevinskih radova, ali i za formiranje poljoprivrednog zemljišta, o čemu struka treba da da poslednju riјeč. Takođe, prilikom uređenja Plavskog јezera treba da se riјeši i pitanje ševara koјi se tu nalazi, ali i sva druga pitanja koјa imaјu štetne uticaјe – saopštili su iz lokalne uprave.
