Предсједник Ромског Савјета Менсур Шаљај истакао је да је политичка партиципација Рома кључни предуслов побољшања положаја ромске и египћанске заједнице у Црној Гори.
-Рома нема у политичком животу Црне Горе, то нам је право ускраћено законом о избору одборника и посланика. Интеграција ромске и египћанске заједнице у црногорско друштво је немогућа, све док се не обезбиједи системско рјешење за адекватно учешће наших заједница у институције система. Чињеница је да актуелни закон о избору одборника и посланика није афирмативан за ромску заједницу, из простог разлога, јер је актуелни ценсус за ромску заједницу нереалан и као такав је непремостив-рекао је он.
Према његовим ријечима, актуелни изборни закон за ромску мањину није прописао одговарајући повлаштени изборни цензус, какав је иначе прописао за неке друге мањинске заједнице, сличне демографске величине.
-Та је прилика пропуштена много пута до сада и тиме су Роми доведени у неравноправан положај у поређењу са било којом другом заједницом. Апсурдно је и нехумано да исти цензус важи за ромску заједницу, која у укупној структури становништва учествује са један одсто у односу на заједницу, која је осам пута бројнија од ромске заједнице- додаје Шаљај.
Шаљај каже да изговора нема, нити он постоји, оправдања нема, постоји, како каже, само проблем недостатка политичке воље да се овај проблем системски ријеши, кроз измјену изборног закона.
Сматра, да ће неизбјежно доћи до промјена изборног законодавства, која би требала да се деси кроз дијалог власти и опозције.
-То ће бити још једна прилика да се покрене питање процедуре измјене Закона о избору одборника и посланика како би Роми, као и други мањинских народи, добили прилику да коначно имају аутентичне политичке представнике у Скупштини Црне Горе. Устав Црне Горе налаже аутентичну заступљеност мањина у црногорском парламенту, али нам Закон о избору одборника и посланика ту могућност ускраћује, тиме што је изборни цензус од 0,70 одсто недостижан и нереалан за заједницу која у укупној структури становништва учествује са један одсто, понављам, постојећи цензус од 0,70 одсто је за ромску заједницу недостижан и дискриминаторан. Лично сматрам да треба примјенити модел као у случају хрватске заједнице за коју важи дупло мањи цензус 0,35 одсто, тиме би се створиле реалне предпоставке да Роми коначно добију један посланички мандат-казао је Шаљај.
Та прилика је, како додаје, много пута до сада пропуштена и није наишла на разумјевање, како грађанских, тако и партија националних мањина што је, оцјењује, несхватљиво.
-Роми за сада остају политички дискриминисани и изоловани, а основни разлог овог проблема је недостатак политичке воље, јер друго објашњење за овакав пропуст не постоји. Политичка партиципација Рома у јавном животу, услов је побољшање положаја ромске и египћанске заједнице у Црној Гори. Ако овај проблем рјешимо, сви други проблеми ће се у континуитету, много лакше рјешавати, нарочито заступљеност Рома у органима државне и локалне управе. Наш основни проблем јесте, то што нас нема у институцијама система, гдје се одлучује, а за то је неопходно да постојимо као политички субјект са парламнетарним статусом. Ако бисмо се водили позитивном праксом из окружења, загарантовани мандат би био најиделаније рјешење за ромску и хрватску заједницу, као што је то регулисано у неким нама сусједним државама, гдје Роми, Египћани и Ашкалије имају по један загарантовани мандате. Хоћу да вјерујем да су институције система коначно схватиле да то што ромска заједница нема аутентичне представнике у Скупштини Црне Горе, али ни у скупштинама јединица локалне самоуправе је карика која недостаје2, истакао је Шаљај.
Због свега наведеног, поручује да не могу говорити да су демократски процеси у Црној Гори завршени и употпуњени.
-Напротив под хитно је неопходно радити на измјени Закона о избору одборника и посланика ради обезбјеђивања политичке партиципације по узору на друге мањинске националне заједнице, или по истом моделу, смањити цензус на 0,35 одсто. У Црној Гори је стасала једна нова генерација ромске заједнице, која је способна да заједно са другим заједницама, утиче и учествује у процесе доношења одлука и креирењу државне политике, које имају за циљ стварање предуслова за боље, праведније и демократстко уређено друштво- рекао је он.
Апелује на институције система, НВО да снажније покажу да црногорско друштво његује различитости и улаже истинске напоре за интеграцију Рома.
-Покажимо сви заједно да смо достигли квалитет зрелог демократског друштва, покажимо да смо способни, демократски зрели и цивилизовани, да можемо да живимо не један поред другог, већ један са другим. Поштујмо и различитост, као истинско богатство Црне Горе. Тиме ћемо сви заједно направити огроман искорак у стварању праведног демократстког друштва. Истовремено Европској заједници ћемо послати јасну поруку да испуњавамо све оно што се од нас очекује, а тиче се поглавља 23 и 24 које су предуслов за затварање преговора о прикључењу Евроској Унији- наводи Шаљај.
Важно је, додаје, истаћи да се политичка партиципација Рома, јавља у препорукама међународних организација: Европске Уније, Организације за европску безбједност и сарадњу и Савјета Европе.
Нажалост до данас у пракси наведена препорука у великој мјери остаје неиспуњена, што свакако успорава пут и настојања Црне Горе да једног дана буде равноправан члан Европске заједнице демократски развијених земаља.
-Наша очекивања за политичком партиципацијом су реална и пријеко потребна, у сваком случају Извршна и Законодавна власт у наредном периоду полажу тест, деморатске зрелости. Својим одлукама ће на најбољи начин показати , колико смо као друштво зрели, да створимо амбијент демократске, праведне и државе једнаких шанси. Правде има за све или она не постоји, исто тако селективна. Правда је најгори облик владавине права. Наша је жеља да равноправно са свим заједницама учествујемо у процесу доношења одлука и као такви спремни само да прихватимо све обавезе и одговорности које из тога произлазе. Дјелотворно учешће Рома и Египћана у институцијама система од кључног су значаја, за просперитет, развој и истинску интеграцију Рома и Египћана у Црногорско друштво. То је услов свих предуслова, сваки другачији приступ је декларативан и погрешан-сматра Шаљај.
Додаје да однос према ромској заједници је индикатор и мјера демократичности државе и институција система.
-Да ли смо као друштво успјешни у примјени права која произлазе из Устава не огледа се примарно у правној регулативи већ у пракси, а ромска заједница нажалост још увјек стагнира и као друштво свједочимо о присуству сегрегације, стигматизације и дискриминације над ромском заједницом- зпоручио је Шаљај.
