Подаци Центра за грађанске слободе (ЦЕГАС) показују значајну дискрепанцу између броја уписаних бирача којих је на крају 2020. године било 540.026, што је за 25 хиљада више односу на 2012. годину, док се укупан број становника у Црној Гори није значајно мијењао, јавља ПР Центар.
То је саопштено на округлом столу “Црногорско држављанство – изазов“, који је организовао Центар за грађанске слободе (ЦЕГАС).
Асистенткиња на пројекту ЦЕГАС Марија Поповић Калезић, казала је да је та организација на основу Закона о слободном приступу информацијама упутила Министарству унутрашњих послова бројна питања како би дошла до јасних и тачних података, наводећи да су тражили број стицања црногорског држављанства од 3.јуна 2006. до 24. маја 2021. године.
-Добили смо податке гдје је тај број стицања држављанства поријеклом износи 107.074, рођењем нула, пријемом 30.423, по основу међународног уговора нула и утврђивањем црногорског држављанства за исти овај период 805- рекла је Поповић Калезић.
Појаснила је да су из МУП-а добили податак који се разликује од податка 30.423 у разлици од 4.793 држављана која су стекли држављанство пријемом.
Поповић Калезић је рекла да су им се обраћали грађани који су имали правне недоумице и питали их зашто не могу стећи право на црногорско држављанство а у држави законито бораве десет година.
-Закон је предвидио боравак који се дијели на боравак до 90 дана, привремени боравак и привремени боравак ради рада. Морате бити у одређеној категорији у привременом боравку пет година законито и непрекидно да бисте стекли услов да уђете у ону процедуру и да се трансформишете у трајни боравак, односно стални, законити и непрекидни боравак- навела је Поповић Калезић.
Казала је да по категорији спајања породице, у Црној Гори данас борави 9.816 особа, наводећи да су то потенцијални кандидати за улазак у трајни боравак, а након протека десет година, стичу један од услова за добијање црногорског држављанства.
-Данас имамо 110 лица која бораве на основу продуженог боравка по основу спајања, а 1.886 лица борави по основу коришћења и располагња правом на непокретности коју посједује у Црној Гори- навела је Поповић Калезић.
Истакла је да 15.579 лица кроз проток од пет година привременог боравка стичу право и закон им дозвољава да уђу у трајни боравак и да законито и непрекидно бораве десет година и тако стекну један од услова за добијање црногорског држављанства пријемом.
-Тражили смо податак од МУП-а да по годинама добијемо колико је особа има стални боравак у Црној Гори. Добили смо податак да укупан број особа које имају стални боравак у Црној Гори од 2010 до маја 2021. године 23.780-рекла је Поповић Калезић.
Ова лица, како је појаснила, у зависности кад су ушла у фазу трајног боравка, од године до десет година, могу стећи један од услова за добијање црногорског држављанства пријемом.
-Када овом броју лица додамо лица из боравка, привременог боравка и привременог боравка ради рада, из категорија које могу ући у категорију трајног боравка, укупно добијамо 39.359 лица која могу стећи право да конкуришу, један од услова за добијање црногорског држављанства у временском протоку од 15 година, у зависности од тога када су ушли у фазу трајног односно сталног боравка-појаснила је Поповић Калезић.
Истакла је да мора протећи пет година привременог боравка да би се ушло у трајни боравак, па десет година трајног боравка, што даје један од услова за могућност стицања црногорског држављанства пријемом.
Координатор пројекта Центар за грађанске слободе ЦЕГАС, Никола Мумин, казао је да је основа за почетак пројекта који се бави евиденцијама је одлука МУП-а која би скратила број година потребних за стицање једног од услова за стицање црногорског држављанства пријемом са 15 на десет година.
-Сама та одлука је отворила врата бројних проблемима. Мислим да је приступ рјешавања проблема евиденција од круцијалног значаја за развој суштински демократских институција које су важан услов код затврања поглавља 23 и 24 и преговора са ЕУ-рекао је Мумин.
Сматра да није битно што ће у наредних десет година око 40 хиљада људи стећи један од услова за стицање црногорског држављанства и није битно да ли ће сви добити држављанство, „већ је битно да се створи одрживи систем који ће моћи да прими тај број држављана са пребивалиштем који тренутно је на лабавим ногама“.
В.д. Генералног директора директората за управне послове, држављанство и странце Мирослав Зековић, рекао је да је најчешћи разлог за одбијање захтјева за добијање црногорског држављанства неиспуњавање услова у погледу законитог и непрекидног боравка.
-Скоро је 90 одсто одбијених захтјева за пријем за црногорско држављанство је било по том основу- рекао је Зековић.
Истакао је да су сва рјешења о пријему за црногорско држаљанство донијета у складу са законским поступком, наводећи да сва рјешења морају да посједују доказе који су предвиђени у Закону о црногорском држављанству.
-Кад је у питању статистика, имамо 780.174 црногорска држављанина. Од тога је број малољетних црногорских држављана 143.391 лице, док је број пунољетних црногорских држављана 636.783 лица. Укупан број црногорских држављана који имају пријављено пребивалиште у Црној Гори јесте 676.923 лица. 102.251 лице нема пребивалиште у Црној Гори. Број бирача који су уписани у бирачки списак је 540.366 лица-навео је Зековић.
Начелник Дирекције за странце, миграције и реадмисије, Драган Дашић, казао је да су свјесни да регистри нису ажурирани задњих десетак година.
-Централни регистар становништва успостављен је 2010. године. У оквиру тог регистра Регистар странаца. Од априла се ушло у ажурирање овог регистра- навео је Дашић.
Према његовим ријечима, након два ипо мјесеца је 1,5 хиљада људи избрисано из регистра.
-Тако да је тешко говорити који број странаца може да буде будући кандидат за црногорско држављанство док се регистри не среде. У овом регистру имамо 31 хиљаду људи, сад 1,5 хиљада мање. По мени не постоји реална опасност да се повећа значајно број лица која би приступила црногорском држављанству- сматра Дашић.
Представник Центра за демократску транзицију Драган Копривица сматра да рјешавање питања држављанства захтјева правне захвате и на терену.
-Ако би се ова проблем ријешио за двије, три или четири године ја бих био врло срећан. У јавној дискусији недостаје објективност и да коначно престанемо да злоупотребљавамо проблем који имамо, него да кренемо да га рјешавамо- истакао је Копривица.
ЦЕГАС је уз помоћ Балкан Цивил Социетy Девелопмент Нетwорк (БЦСДН), ушао у детаљну анализу постојећих законских оквира за добијање црногорског држављанства, утврђивање пребивалишта, као и тумачења појма законитог боравишта и услова за стицање трајног боравишта.
