Iz ASP-a su "Danu" saopštili da su te lokacije bile označene kao strateške turističke investicije, a da su DPS vlade dozvolile da dio zakupljenog zemljišta može biti prodat, pa je nejasno koliko će od te površine ostati državno, a koliko preći u privatno vlasništvo.

Bivše vlade su se za model dugoročnog zakupa opredijelile i u nekoliko privatizacionih modela vrijednih hotelskih kompanija, kada je zakup ugovoren radi ulaganja u osavremenjavanje i modernizaciju hotelskih kompanija, ali je i taj model pratilo odobrenje zakupcu da može graditi turističke objekte za tržište i prodavati ih.

Pet lokacija dato je u dugoročni zakup na 90 godina, i to su projekti: Porto Montenegro u Tivtu, Portonovi u Herceg Novom, Luštica bej u Tivtu, Monterose u Herceg Novom i Kolašin 1600 u Kolašinu. Za projekat Mamula u Herceg Novom zakup je 49 godina, Budvanska rivijera data je na 42 godine zakupa, a Ulcinjska rivijera i "Mediteran" na Žabljaku na po 30 godina dugoročnog zakupa.

Projekat Porto Montenegro u Tivtu obuhvata preko 243 hiljade kvadrata na kopnu i 678 hiljada kvadrata morskog akvatorijuma, a projekat Portonovi u Herceg Novom 241 hiljadu kvadrata. Projekat Luštica bej u Tivtu obuhvata površinu od preko 6,9 miliona kvadrata.

Projekat Monterose u Herceg Novom, koji nikada nije realizovan i za koji je u toku arbitražni spor, obuhvata površinu od pola miliona kvadrata, projekat Mamule (ostrvo Lastavica) oko 32 hiljade kvadrata državne imovine, Ulcinjska rivijera oko 122 hiljade, a Budvanska rivijera (Sveti Stefan i još dva hotela) oko 50 hiljada kvadrata. Za projekat Sveti Stefan takođe je u toku međunarodna arbitraža.

Dva projekta na sjeveru su Kolašin 1600, koji obuhvata oko 238 hiljada kvadrata zemljišta, i "Mediteran" na Žabljaku sa oko 14 hiljada kvadrata. I za žabljački projekat u toku je sudski spor.

– Ugovorima o dugoročnim zakupima iznosi ugovorenih zakupnina, koji su prihod države, značajno su potcijenjeni, a stranim investitorima je dozvoljena ogromna izgradnja. Planska dokumentacija je prilagođavana zahtjevima investitora za veću gradnju turističkih objekata, umjesto gradnje hotelskih sadržaja, a kroz direktne dogovore sa zakupcima u više projekata je naknadno dogovoren duplo ili troduplo veći obim investicija, što nije praćeno uvećanjem zakupnina za Vladu, čime je narušena finansijska ravnoteža ugovorenih aranžmana na štetu države Crne Gore.

Ugovorima su strani zakupci dodatno favorizovani, tako što im je dozvoljeno da ugovor mogu ustupiti ili založiti, čime se lakše obezbjeđuju kreditna i finansijska sredstva za realizaciju investicija. Niti jedan ugovor nema antikoruptivnu klauzulu, stabilizaciona klauzula ugovorena je u korist zakupaca, a izostaje transparentna i jasna kontrola investicionih ulaganja – ukazali su iz ASP-a.

U isto vrijeme, vlasnici su u dobrom dijelu nepoznati i sakriveni iza kompanija osnovanih u ofšor zonama, dok su za sporove ugovorene uglavnom međunarodne arbitraže.