Скадарско језеро на мети нелегалне градње
30/10/2021 u 12:57 h
Milan SekulovićMilan Sekulović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

У националним парковима 75 случајева дивље градње

Грађани немаjу свијест о томе шта своjом градњом урушаваjу, а свакако jе на надлежним институциjама и то да едукуjу људе развиjаjући свијест да jе у питању опште, национално благо гдје би помисао о градњи морала бити сведена на минимум, указује Биљана Глигорић из НВО Expeditio

На простору пет националних паркова у последњих шест година евидентирано је око 600 случајева нелегалне градње, од чега је у 2020. регистровано 75 објеката грађених на дивље и других недозвољених промjена у простору. У извjештаjу о стању уређења простора у 2020. години, који је на последњој сједници усвојила Влада, констатује се да су за све противправне активности сачињени записници о извршеноj контроли као и фото документациjа коjа jе прослиjеђена на даљу процедуру Служби за правне, опште послове и контролу Националних паркова Црне Горе. Према доступним подацима из владиних докумената, наjвише нелегалне градње у периоду од 2015. досад забиљежено jе 2019. године, и то 167 случаjева. Највише нелегалне градње последњих година има у НП Скадарско језеро.

Архитекта Биљана Глигорић из НВО Expeditio упозорава да је проблем нелегалне градње, и штета коjа настаjе далеко већи и дугорочниjи од величине самих обjеката. Врло често, како каже, на мети нелегалних градитеља су изузетни предјели, непроцјењиве вриједности, коjе такав обjекат, вероватно траjно, уништи и уjедно девалвира цијели простор.

image

Глигорић

-ФОТО: ПРИНТСКРИН, ФЕЈСБУК, ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ УМЈЕТНОСТ

– Ако би нека подручjа, а требало би сва подручjа, али ето да кажемо да макар нека мораjу бити изузета од такве градње, то су национални паркови и заштићена подручjа. Обjекат се не гради за jедан или два дана, апсолутна одговорност jе на државним институциjама, и управљачима заштићених подручjа коjи мораjу да имаjу механизме да такве поjаве уоче на вријеме и зауставе. Наравно, ако постоjи потреба или притисак да се у неком подручjу гради неопходно jе то препознати, и ако постоjи могућност, уз високе стучне процјене, видјети да ли се може неки дио урбанизовати. Наравно, све то мора да буде на високом стручном нивоу, да се испоштуjу међународни стандарди, да се омогући максимална партипациjа и слично. Грађани немаjу свијест о томе шта своjом градњом урушаваjу, а свакако jе на надлежним институциjама и то да едукуjу људе развиjаjући свијест да jе у питању опште, национално благо гдје би и помисао о градњи морала бити сведена на минимум – истиче Глигорић за "Дан".

Према ријечима Ксеније Меденице из Центра за заштиту и проучавање птица, велики броj случаjева нелегалне градње у националним парковима показатељ jе да постоjи озбиљан системски проблем, почевши од управљача нашим наjвредниjим подручjима, преко инспекциjе коjа треба да спроводи контроле, изостанка просторних планова, али и недовољне свиjести поjединаца коjи се одлучуjу на градњу без дозволе.

image

Меденица

- приватна архива

– На неки начин сви сносе своj дио кривице, те jе у циљу рjешавања овог проблема потребно дjеловати са више фронтова. Приjе свега, потребно jе усвоjити планску документациjу. Нпр, НП Скадарско jезеро jош увиjек нема просторни план посебне намjене. Такође, планови управљања националним парковима су истекли 2020. и од тада нови нијесу усвоjени. Управо у диjелу плана коjи се тиче унапређивања сарадње са локалним заjедницама, требало би да буду дефинисане мjере у циљу заjедничке контроле нелегалних активности. Инспекциjске контроле свакако мораjу бити чешће, али jе такође веома важна улога тужилаштва и судства у даљем поступању приjава. Казнена политика мора да буде присутна, jер у супротном и наредних година ћемо читати сличне извjештаjе. На краjу, неопходно jе радити на jачању свиjести грађана коjи живе у нашим заштићеним подручjима jер су они директно укључени у очување и заштиту нашег наjвећег богатства – истиче Меденица.

image

Митровић

-приватна архива
Присутни сви стилови – осим дурмиторског

Милорад Митровић из Еколошког покрета Брезница указује да иако је НП Дурмитор на више нивоа заштићено подручје, од којих је највећи Унеско, ни он није поштеђен девастације.

– Имамо једну општу катастрофу и хаос. Погледајте само на шта личи Жабљак и села око њега, ту су куће једна у војвођанском стилу, друга шумадијском, трећа изгледа као трафика, четврта као трафостаница, а класичних дурмиторских кућа, брвнара и колиба нема. То је језиво, примјер уништавања простора је Златибор који је претворен у урбану џунглу, а бојим се да таква судбина пријети и Дурмитору. За све ове године на Жабљаку је срушен један нелегални објекат и то је била дрвена кућа. Ми имамо природна богатства која се уништавају на бруталан и похлепан начин. Умјесто да се његује традиционални стил градње и ред, ми имамо потирање традиције и хаос – каже Митровић.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
23. novembar 2024 04:07