Ових дана у центру пажње домаће јавности је криволов у вријеме риболовног забрана на Скадарском језеру. На друштвеним мрежама могу се видјети видео-снимци на којима су снимљени криволовци у „акцији“.
Трагом ових информација, Портал Дан је истраживао срж проблема и како функционише стање на терену из дана у дан на Скадарском језеру.
Наиме, како сазнајемо, Служба заштите НП „Скадарско језеро“ има око двадесетак ловочувара, а пола од тог броја је оперативно. На располагању су им два до три патролна чамца којим патролирају надзорници-ловочувари, како у дневним, тако и у ноћним сатима.
Међутим, због огромне површине самог Скадарског језера и приобалног дијела готово је немогуће с толико људства и опреме иоле квалитетно заштитити простор националног парка.
Како Портал Дан сазнаје у разговору с лицима која се баве криволовом, закључујемо да су јако добро организовани. Како смо сазнали, имају и своју мрежу дојављивача који их обавјештавају о кретању патрола надзорника и полиције.
Велики проблем за заштиту језера представља много тачака, односно пристана са којих се испловљава пловилима, тако да би малтене требала цијела војска службеника која би требала језеро да исконтролише. Такође, велики проблем су и временске неприлике које онемогућавају ловочуваре да дјелују у појединим ситуацијама.
Једно лице, које се по сопственом признању, дужи низ година бави криволовом признаје да му се у већини случајева криволов исплати, улаже новац у опрему, риболовне алате и апарате (нелегалне) са којима криволови и веома је мотивисан оствареном зарадом. Каже да има пријатеље међу ловочуварима, али на наше питање да ли је потребно да их подмити-корумпира није хтио да одговори. Са друге стране сазнајемо да су ловочувари јако незадовољни својим примањима и условима рада. Како Портал Дан сазнаје, у Служби заштите је потребно да дође до смањења старосне границе, тј. да се „уведе свјежа крв“ и да се служба максимално професионализује. Како нам је речено, актуелни менџмент Јавног предузећа национални паркови Црне Горе (ЈПНПЦГ) активно ради на томе, али законске процедуре захтијевају одређено вријеме и регулативу. Са друге стране, лица која се баве криволовом и осталим нелегалним активностима на Скадарском језеру кажу да до сада нису имали већих проблема када је у питању казнена политика јер су оне углавном новчане и у већини случајева судски процеси се завршавају у њихову корист.
Протеклих дана медији су писали о криволову на Скадарском језеру, узнемиравању и растјеривању пеликана из резервата за птице и интересовало нас је зашто криволовци растјерују пеликане, односно који им је мотив. Речено нам је да у том подручју нема платформи за гнијежђење пеликана да би било јако интересантно за риболовце да изловљавају рибу у том подручју.
Наш саговорник каже да они, између осталог, успијевају да продају рибу без проблема чак и у вријеме риболовног забрана, јер нема неке веће контроле на продајним мјестима од стране других надлежних служби, осим у случају да се деси да полиција заустави неког по дојави или случајно и нађе им већу количину рибе у вријеме риболовног забрана.
Портал је добио информацију да има и надзорника Националног парка који се баве продајом рибе, и то чак у вријеме риболовног забрана.
Поставља се питање како је могуће да неко ко треба да ради на сузбијању криволова може да се бави нелегалним радњама супротним својој професији. Истраживањем дошли смо до сазнања да на Фејсбуку постоји страница под називом „Маринада Зета“ која се бави продајом маринираног шарана путем поруџбине.
Објаве до којих смо дошли од 22.3, иако је риболовни забран почео 15.3, доказују да се продаја и наруџбе увелико обављају преко ове ФБ странице. Према незваничним информацијама, иза овог профила стоји један од ловочувара НП „Скадарско језеро“, па се поставља питање како је могуће да се тако нешто дешава у друштву гдје се јавност пита како је могуће да постоји изражен проблем са криволовом а лица која су задужена за очување рибљег фонда сама раде на његовом уништењу. Како сазнајемо, у ЈПНПЦГ, у сарадњи са другим институцијама, одлучни су у намјери да оваквим појавама стану на крај и да се енергично обрачунају са аномалијама у својим редовима и пошашћу званом криволов, са фокусом на заштиту животне средине.
С друге стране лица која се баве криволовом тврде да су они још увијек сигурни из разлога што имају бољу опрему, брже чамце, боље дојаве и већи мотив – велику зараду од криволова. Из НВО сектора у својим објавама на друштвеним мрежама и медијима тврде да се мало што ради на заштити рибљег фонда Скадарског језера и да је док су они имали прилику да учествују у очувању језера стање било кудикамо боље. Тврде да су доживљавали велике непријатности на терену, што од криволоваца, што од ловочувара који су у спрези са криволовцима, да су добијали чак и пријетње од ловочувара, и да је у тој служби код једног броја њих јако изражен проблем алкохолизма. Са друге стране они који би да обављају свој посао савјесно су у мањини или не долазе до изражаја због опструкција корумпираних колега.
Очигледно су потребне корјените системске и законске промјене како би се криволову стало на пут, како се не бисмо сваке године изнова бавили проблемом кривола на Скадарском језеру. тј. законски појачати казнену политику, прочистити службе Националног парка од несавјесних радника и максимално професионализовати Службу заштите. Такође, очигледно је потребно да НП „Скадарско језеро“ модернизује службу, односно набави адекватне чамце и опрему како би надзорници могли да се „утркују“ са криволовом.
Из ЈПНПЦГ апелују на све добронамјерне и савјесне грађане да пријављују све нелегалне активности које уоче у циљу очувања флоре и фауне и животне средине за добробит свих грађана наше земље.
