Ovo je kazao za "Dan" Dragoljub Duško Vuković, novinar i predsjednik Skupštine nevladine organizacije (NVO) Medija centar.

Iako bi otvorenost i transparentnost trebalo da budu ključni za svakoga ko pojmi demokratiju u njenom izvornom značenju, u crnogorskoj praksi to baš i nije slučaj, ili se demokratija spoznaje pogrešno. Promjena vlasti 2020. godine donijela je sve i svašta, ali ne i shvatanje kod značajnog broja javnih funkcionera da javnost ima pravo da zna šta rade u ime naroda.

Ignorisanje novinarskih pitanja, čekanje na odgovore po 10 i više dana, kada njihovo objavljivanje izgubi smisao, izbjegavanje direktnih odgovora na konkretna pitanja, a "tvitovanje" na istu temu, otkazivanje gostovanja pred samu emisiju, uslovljavanje gostovanja slanjem pitanja, pa čak i pokušaji da se neko pitanje ne postavi, česta su praksa s kojom se suočavaju novinari u Crnoj Gori. Kad se desi napad na novinara, ili se obilježava neki datum koji ukazuje na važnost slobode medija, javni funkcioneri su u svojim saopštenjima vrlo "glasni" i "odlučni" da zaštite prava medijskih poslenika, traže da nam se omogući da radimo svoj posao, iako su upravo oni nerijetko prvi u redu onih koji nam to ne dozvoljavaju, najčešće onemogućavanjem da na svoja pitanja dobijemo odgovore.

Ovakva praksa, po riječima Vukovića, ilustracija je funkcionerske moći koja sebe doživljava kao nadređenu, a ne potčinjenu društvu, pa ni novinarima kao agentima društva, čiji je posao da pitaju i kontrolišu one koje imaju moć.

– Kada se takva politička filozofija spoji sa prirodnom ohološću i nevaspitanošću, onda to dodatno uzrokuje ponašanja na koja u pitanju ukazujete – kazao je Vuković za "Dan".

Njegovo profesionalno iskustvo govori da su uvijek bili u manjini oni funkcioneri koji su to pravo poštovali.

– Većini je uvijek bilo bliže njihovo pravo da se javnosti obrate samo kad imaju čime da se pohvale, kad im je potrebna pomoć ili odbrana – naglašava Vuković.

On ističe da je novinarstvo forma društvene komunikacije i građani treba da shvate da im je pouzdano, tj. dobro novinarstvo nasušno potrebno da bi uopšte bili građani – oni koji učestvuju u javim poslovima i doprinose vlastitom i opštem dobru.

– U njihovom je, dakle, interesu da pomognu novinarima da prevaspitaju funkcionere koji uobražavaju da su izabrani da vladaju, a ne da služe – rekao je Vuković.

Kolege s kojima smo razgovarali na temu komunikacije s funkcionerima i institucijama kazale su nam da se u radu susreću sa raznim situacijama – od onih koji su otvoreni da daju informaciju i mimo zvaničnih upita, do onih kod kojih ni Zakon o slobodnom pristupu informacijama ništa ne znači. U znatnom broju resora, po ocjeni naših kolega, pravo javnosti da zna baš se i ne poštuje, jer ne odgovaraju ni redovno, ni konkretno.

Uglavnom su saglasni da odnos neke institucije prema novinarima i novinarskom poslu najviše zavisi od toga ko je na njenom čelu.

– Djelimično zavisi i od osoba koje rade u PR sektoru, jer su često i oni nezainteresovani da daju odgovore. Činjenica je da bi trebalo da odgovaraju mnogo više, jer imaju ljude koji su zaduženi i plaćeni za to, a ne da ostajemo uskraćeni za odgovore češće nego što ih dobijemo – iskustvo je jednog od kolega sa kojim smo razgovarali na ovu temu.