Увођење криптовалута на Западни Балкан је релативно спор у поређењу са другим дијеловима Европе. Топлотна мапа коју производи Coinmap, wеб-мјесто које се приказују мјеста широм свијета која прихватају криптовалуте плаћања, показује да је мало криптовалута мјењачницама или банкомата на Западном Балкану, осим у великим градова и уз црногорско приморје.
- Као и код готовине, криптовалутама се може приступити преко банкомата. Цијена и популарност криптовалута нагло расте, тако и број банкомата за криптовалуте расте. Сада постоји скоро 29.000 таквих машина широм свијета. Али врло мало њих је на Западном Балкану. Према једном извору, постоји њих пет у Србији ( 1 Ниш, 2 Београд, 2 Нови Сад), четири на Косову (сви у Приштини) и шест у Босни и Херцеговини (3 Бања Лука, 3 Приједор). Званично, нема их Македонија, Албанија или Црна Гора. Иако изгледа слично обичном банкомату, биткоин банкомат није повезан банковним рачуном, већ са берзом криптовалута. Купци могу да приступе свом дигиталном новчанику за куповину и продати виртуелну имовину- наводи се у анализи Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала.
Људи такође све више плаћају робу и услуге криптовалутама, гдје постоји ова опција доступно- кафићи, хотели, ресторани...
- Могуће је чак и изнајмити јахту у Црној Гори плаћајући криптовалутама. Компанија која прима више од 10.000 еура у готовини, мора да пријави валуту извештај о трансакцији. Али иста правила не вриједе за криптовалуту. Посао коришћених аутомобила који прима 20.000 еура у биткоину од купца не мора поднијети документацију извјештаја о трансакцијама; тај приход може ићи неопорезовано ако није пријављено на порез власника предузећа. Ово није хипотетска ситуација: три луксуза станови у Будви, Црна Гора, продати су за 420 биткоина (3,2 милиона долара), док локално инвестиционо удружење промовише употребу дигиталних валута у хотелима и одмаралишта у овој популарној туристичкој дестинацији- наводе из ГИ.
Увођење ове технологије било је брже од доношење закона који ће то регулисати. Неке земље у региону попут Босне и Херцеговине и Косова, немају усвојен закони о трговању криптовалутама или регулација банкомата за криптовалуте. А машине ипак нису противзаконите.
Тиме се ствара сива зона која се искориштава. Србија и Албанија, са друге стране, су међу првима земљама у свијету створиле јасан оквир и правну сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине. Друге земље у регији основале су радне групе задужена за израду законских оквира.
