Економски аналитичар Предраг Дрецун очекује политички турбулентну 2022. годину. Сматра да ће уколико програм "Европа сад" успије, с њим опасти и тензије, а истакао је и да је тешко предвидјети хоће ли бити ребаланса буџета у овој години. Влади савјетује да у овој години размотри опорезивање имовине, што су у претходној деценије увеле неке земље.

• Какву 2022. годину у економиjи Црне Горе и свиjета очекуjете, односно какву другу постковидну годину у економиjи очекуjете?

Очекуjем политички турбулентну годину. Уколико програм "Европа сад" успиjе опашће и тензиjе. Но, има оних коjи воле тензиjе jер само у тензиjама траже и виде простор за себе. Одлазећа година jе била успjешна што се тиче очувања економске супстанце државе. Економски ресори су добили добру прелазну оцjену. Ниjесмо имали нерасвиjетљених убистава, па се грађанин осjећао сигурниjе него раниjих година. Остали ресори су били храна за политичаре и забава за народ, попут неког риjалити програма.

• Шта бисте препоручили Влади да уради у 2022. години?

Предлажем да Влада у 2022. години размотри jедан могући извор прихода за буџет и да га припреми за 2023. годину. То jе опорезивање имовине. Ево неколико примjера како су током посљедње декаде дjеловале неке владе: Грчка, коjа jе jош 2010. увела прогресивни порез на некретнине, увела jе и посебну накнаду на резидентну имовину, коjа се рачуна на површину стамбене jединице, узимаjући у обзир њену старост и локациjу, а прикупља се путем рачуна за електричну струjу. Италиjа jе укинула изузеће за основне некретнине и повећала катастарску вриjедност некретнина за 60 одсто. Летониjа jе удвостручила прогресивне стопе за стамбене обjекте, те проширила пореску основицу укључивањем помоћних обjеката, паркинг мjеста те кућа и земљишта у власништву црквених организациjа коjе се не користе у религиjске сврхе. Литваниjа jе проширила основицу, па се годишњи порез од један одсто плаћа на вриjедност изнад 290.000 еура за непокретну имовину. Сматрам да jе у ЦГ много умртвљене имовине, коjа нема друштвену корист па jе треба на неки начин стимулисати да се економски валоризуjе. Наравно, треба бити врло опрезан у ЦГ, али као начелна идеjа сматрам да порез на имовину може бити значаjан механизам оживљавања приврединих активности.

• Какву судбину прогнозирате програму Владе "Европа сад", односно буџету у 2022. години и коjи су наjвећи ризици за спровођење овог програма?

Морам признати да jе Влада врло вjешто условила усваjање буџета истовременим усваjањем сета закона. Да ниjе тако урадила, смањила би себи могућност да реализуjе оваj програм. Сматрам неприхватљивим да посланици минираjу jедан програм бесмисленим амандманима коjи би, да се прихвате, од буџета направили мjехур од сапунице, коjи би пукао на првом jачем повjетарцу. То би био први ризик. Ризике можемо диjелити на обjективне и субjективне, на економске и политичке, на мjерљиве и немjерљиве, на ендогене и егзогене. Они увиjек постоjе. Питање jе колико jе Влада добро одмjерила мjере за ублажавање ризика. Ако бих бирао наjвећи ризик, онда бих издвоjио нашу аутодеструкциjу, односно нашу спремност да нешто уништимо само зато што таj успjех доноси некоме другом користи. Ово jе немjерљиви ризик и jош дуго ће бити присутан у друштвеном бићу ЦГ. Политичка зрелост се не купуjе, она се ствара традициjом, а ми смо тек годину дана у истинскоj транзициjи. Вишевjековне и вишедецениjске владавине jедног човjека или уже групе политичких структура, jош од времена турске окупациjе, учиниле су да наше друштвено биће буде на нижем нивоу политичке толеранциjе и диjалога. Затрпани бременима сваке епохе владавине ми се и данас копрцамо у том блату. Оваj буџет, или тачниjе програм "Европа сад", први је озбиљан покушаj у новиjоj историjи да се фокус jавности измjести са бесциљних актуелних политичких подjела на реалне животне проблеме. Зато га сматрам изузетно значаjним документом, и апелуjем да му све структуре даjу подршку, и то не само гласовима, него и суштински, примjеном и поштовањем свих предвиђених мjера.

• Сматрате ли да ће ребаланс буџета бити неминован или да Влада ову годину може проћи без ребаланса, с обзиром на велики броj промjена у односу на 2021. годину?

Само видовита особа може дати одговор на ово питање. Кад бих давао одговор само на основу економских инпута датих у предлогу буџета за 2022. годину, дао бих негативан одговор на ово питање. Влада jе имала годину дана више у односу на претходни буџет, да сагледа мало боље нашу реалност, и вjеруjем да jе све измjерено на начин да приходи буду реални и одрживи. Мало се плашим расходне стране jер знам наш менталитет и да се тешко одуприjети понекад притисцима са терена. Ипак, уколико не буде непредвиђених догађаjа, не вjеруjем да ће бити ребаланса. Чак, и кад би га било вjероватниjе ми jе да то буде такозвани позитивни ребаланс, коjи подразумиjева остварење више прихода од планираних.

• Очекуjете ли да продавци повећаjу циjене хране и роба на рачун повећања минималца за 200 еура и повећања зарада од 17 одсто, чим би могли да неутралишу или умање повећање зарада?

Нема разлога за то уколико држава крене одлучно да спроведе све наjављено. Ово jе аспект о коме сам се раниjе изjаснио кад сам рекао "апелуjем да му све структуре даjу подршку, и то не само гласовима, него и суштински, примjеном и поштовањем свих предвиђених мjера". Послодавац ово мора да схвати као шансу да повећа ниво пословних активности, а не да смањи трошкове на спекулативан начин. Повећања у агрегатном исказу трошкова зарада нема. У jедном броjу мањих предузећа биће проблема, али ће огромна већина запослених имати виши ниво дохотка.

• Сматрате ли да би повећање минималца могло изазвати проблеме послодавцима коjи би довели до гашења предузећа и отпуштања радника у мање развиjеним срединама?

Вjероватно ће се у jедном броjу предузећа то десити, али то неће бити узрок евентуалног неуспjеха проjекта. Може бити запошљавања на пола радног времена, или пак фер договора послодавца и радника да му радник враћа дио зараде у готовом новцу. Можда нека исплата у натури. Ми смо врло домишљат народ у тражењу рупа у прописима, али држава би сад морала да покаже да jе способна да одржи jедан програм за коjи jе добила већинску подршку грађана.