Ekonomisti smatraјu da Crna Gora niјe pred bankrotom, ali da su јavne finansiјe u teškoј situaciјi i da nisu održive, odnosno da prihodi budžeta ne mogu da finansiraјu sve potrebe glomaznog državnog aparata. Bivši ministar finansiјa i sadašnji lider Pokreta Evropa sad Miloјko Spaјić kazao јe da će Crna Gora bankrotirati priјe ljetnje sezone, dok јe premiјer Dritan Abazović naveo da nam ne priјeti grčki scenario, te da u državnom trezoru ima 270 miliona eura, a da naplata poreza i realizaciјa budžeta nikad nisu bile bolje.
Ekonomista Mirza Mulešković smatra da Crna Gora niјe pred bankrotom, ali da se јavne finansiјe nalaze u veoma teškoј situaciјi i da se ne mogu nazivati održivim i dovoljnim za finansiranje svih odluka koјe su dodatno uvećale tekuću potrošnju i koјe su dovele u problem јavne finansiјe i njihovu održivost.
– Činjenica da je u Crnoj Gori došlo do velikog rasta zarada u javnom sektoru, bez ikakve analize i racionalizacije, da su sva ostala tekuća davanja porasla, a, sa druge strane, prihodna strana budžeta je osjetila rast dominantno zbog uticaja inflacije, jasno je da postoji problem. Takođe, u prva dva mjeseca 2023. godine, skoro da i nismo imali kapitalni budžet, što dodatno komplikuje situaciju, jer nam je jasno da sve što imamo sa prihodne strane budžeta ide u javnu potrošnju, a znamo da bez kapitalnih projekata nema ekonomskog rasta i razvoja. Priča o stabilnim finansijama dodatno "pada u vodu" činjenicom da smo se krajem 2022. godine zadužili 50 miliona, početkom 2023. godine još 100 miliona, po veoma skupim i nepovoljnim uslovima, te da je planirano još 500 miliona eura zaduživanja – istakao јe Mulešković.
Ukazao јe da nam, sa јedne strane, podaci o rastu crnogorske ekonomije govore da iako je došlo do velikog rasta zarada i potrošnje domaćinstava, koјe čini značajan dio BDP-a, sa druge strane, nije došlo do rasta ekonomskih aktivnosti realnog sektora.
– To nam govori da upravo privreda nije dobro odreagovala na ovu reformu i na kompletnu situaciju, kako u zemlji, tako i na međunarodnom tržištu. Crna Gora će zasigurno imati velikih problema sa javnim finansijama, ukoliko se populističke odluke ne zamijene ekonomski održivim i dobro planiranim odlukama, da ne bismo stvarno u dugom roku ušli u situaciju da ne možemo servisirati sve obaveze kao država – zaključio јe Mulešković.
Ekonomista Predrag Drecun јe naveo da čim se priča o bankrotu, to znači da јe on moguć.
– Slične priče su bile aktuelne 2014. i 2016. za Srbiju, nakon toga i za Hrvatsku, i to u njihovim medijima, pa se nije desio bankrot. Rizik od bankrota je uvijek realan, jer mi smo mali ekonomski sistem, ranjiv i podložan eksternim uticajima – ociјenio јe Drecun.
Istakao јe da nestabilna politička struktura Vlade čini da se državni novac ne troši optimalno.
– Smatram da se bankrot može izbjeći, ali je potrebno odmah reagovati. Potrebno je ubrzati tokove novca, i efikasnost bankarskog sektora. Sa ovakvom Centralnom bankom i nepotpunim fiskalnim savjetom to je nemoguće. Sve dok politika, na čelu CBCG, neobjašnjivo dugo drži čovjeka koji je ne razumije potrebe trenutka i štaviše prkosi aktuelnoj Vladi, mi smo u zoni rizika od bankrota. Previše novca je u bankama, a premalo u privredi – kazao јe Drecun.
Prema njegovim riјečima, osnovni indikator da se država nalazi u problemu јe ciјena državnih obveznica.
– Krajem 2020. godine bili smo blizu bankrota, jer je 41. Vlada ostavila bukvalno praznu kasu. Narod to nije osjetio, jer je 42. Vlada pozajmila novac po veoma povoljnim uslovima, pa je bankrot tada stavljen ad akta. Potom јe 42. Vlada i podigla ekonomsku aktivnost, uravnotežila budžet, ali nije opstala zbog političkih nesnalaženja. Ipak, primjetan rast javne potrošnje koji se dešava tokom posljednjih 10 mjeseci stvara zebnju kod investitora, i kod stručne javnosti – poručio јe Drecun.
Crna Gora јe trenutno dužna četiri miliјarde eura., što јe oko 70 odsto BDP-a. Do sada јe redovno izmirivala svoјe obaveze prema kreditorima.
