EU uložila u Crnu Goru preko 520 miliona eura

Evropski investicioni fond uložio je do sada u Crnu Goru preko 520 miliona eura, saopštio je Damijen Sorel iz Evropske investicione banke (EIB) na konferenciji "Finansiraj.me.eu", koja je održana u organizaciji Privredne komore Crne Gore (PKCG).

Šef regionalnog centra za Zapadni balkan EIB Damijen Sorel kazao da mikro, mala i srednja preduzeća (MMSP) i ubuduće mogu da računaju na sredstva iz evropskih izvora.

Istakao je da od ukupnih sredstava koje je EIB opredjelio za Crnu Goru, 15 odsto je namijenjeno za mala, mirko i srednja preduzeća.

Kako je Sorel saopštio na konferenciji posvećenoj finansiranju mikro, malih i sredih preduzeća, Evropska investiciona banka obezbijedila je 15 miliona eura pomoći crnogorskim MMSP za oporavak od pandemije kovida, a pored te sume, Evropski investicioni fond stavio je na raspolaganje 12 miliona eura za MMSP, što je oko tri hiljade radnih mjesta.

Predsjednica PKCG Nina Drakić je kazala da EU kroz finansijske mehanizme poput Zapadnobalkanskog investicionog okvira, kao i kroz stratešku orijentaciju ka približavanju jedinstvenom tržištu, ima posebnu važnost za privredu Crne Gore.

Drakić: Zapadnobalkanski investicioni okvir izuzetno značajan za domaće tržište

Kako je dodala, organizacije poput EIB-a, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske institucije (IFC), šalju važnu poruku crnogorskoj privredi da podrška postoji i da je dostupna.

– Mikro, mala i srednja preduzeća čine srž naše ekonomije. Doprinos MMSP zaposlenosti, inovacijama i lokalnom razvoju je nezamjenjiv. Ipak, pristup kapitalu, posebno onom koji omogućava modernizaciju, digitalizaciju i energetsku efikasnost, često ostaje jedan od glavnih ograničavajućih faktora njihovog rasta. Zbog toga je Zapadnobalkanski investicioni okvir, kao platforma koja integriše tehničku pomoć, finansijske instrumente i političku podršku, izuzetno značajan za naše tržište – navela je Drakić.

Od 383 miliona, dobili 27 miliona

Crna Gora je nedavno dobila gotovo 27 miliona eura pretfinansiranja iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Ova isplata predstavlja samo dio finansijske podrške, od ukupno 383 miliona eura, koja je Planom rasta opredijeljena za Crnu Goru za period do 2027.

Buduće isplate zavise od ispunjavanja reformskih koraka dogovorenih između Vlade i Evropske komisije.

Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler je nedavno izjavio da će EU svakih šest mjeseci procjenjivati da li je Crna Gora sprovela neophodne reforme i sredstva će se isplaćivati na osnovu tih rezultata.

Istakla je da Plan rasta za Zapadni Balkan, po kojem su Crnoj Gori namijenjena 383 miliona eura, otvara prostor za jaču tržišnu integraciju, bolju infrastrukturu, ubrzanje energetske tranzicije, ali i veći transfer znanja i inovacija.

Zamjenik Šefa Delegacije EU u Crnoj Gori Rikardo Seri je kazao da su MMSP kičma evropske ekonomije i najvažniji njen dio. Da bi MMSP ostvarila svoj potencijal i u Crnoj Gori, Sera je naglasio da treba pojačati preduslove koji omogućavaju rast tog dijela privrede, borbom protiv sive ekonomije, smanjenjem administrativnih prepreka i povećanjem žena koje učestvuju u ovom dijelu privredne aktivnosti.

EBRD podržala 900 crnogorskih preduzeća

Šef Kancelarije EBRD u Crnoj Gori Remon Zakarija je kazao da Evropska banka podržava oko 900 MMSP u Crnoj Gori, kao i da radi na zakonu o preduzećima i zakonu o poslovnoj registraciji.

Predstavnik Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu Armin Ridžalović je istakao da je ta finansijska organizacija podržala crnogorsku privredu preko komercijalnih banaka i finansijskih institucija.

Treći projekat IFC je direktna pomoć MMSP, kojom se kroz saradnju sa lokalnim poslovnim bankama finansiraju kamatna zaduženja.

On je rekao da će Crna Gora, odnosno MMSP sektor, a s obzirom na pristupne pregovore za članstvo u EU koji dobijaju na intenzitetu, veoma brzo shvatiti da je prilagođavanje evropskom tržištu neophodno u što skorijem roku.

Konstatovao je da je Plan rasta EU za Zapadni Balkan, koji omogućava zemljama regiona brži pristup evropskim finansijskim sredstvima, instrument politike koji pruža mogućnost za brži ekonomski rast.