<p>Програм представили министри Спајић и Милатовић</p>

Програм представили министри Спајић и Милатовић / PRES MINISTARSTVA FINANSIJA-IVAN PETROVIC-IPE

"Европа сад" на танком леду

Већина посланичких клубова резервисана по питању реализације програма извршне власти

Владин програм "Европа сад", којим се планира повећање минималне зараде на 450 еура, смањење пореског оптерећења на плате за 18 одсто, увођење нових пореза и акциза, у овом моменту нема подршку већине у Скупштини. Једнима је програм Владе списак лијепих жеља и програм за спас актуелне владе, другима је за подршку потребна анализа јер немају све податке, док трећи сматрају да буџет, уз који ће да се усвоји програм "Европа сад", треба да предлаже нова влада. УРА и Права Црна Гора подржавају програм Владе, ДФ, Демократе и БС чекају анализу програма, док у СД сматрају да је ово план за спас Владе.

”Ниjесмо у могућности да полемишемо са нечим о чему, заправо, немамо довољно информациjа. Не знамо како и на коjи начин се оно што jе тим планом замишљено планира до краjа и реализовати, казао је Мартиновић

Функционер ДФ-а Дејан Ђуровић је изјавио да подржавају сваку иницијативу која треба да доведе до раста плата и унапређења животног стандарда и која значи повећање плата и минималне цијене рада, али да у томе морају бити обазриви.

– На обазривост упућуjу економски показатељи у актуелноj кризи за коjу не знамо када ће бити завршена. Раст незапослености и неликвидност привреде, нажалост су у порасту што говори у каквом се стању налази реални сектор. Уз то, мала и средња предузећа коjа чине 90 одсто црногорске привреде и коjа су, по истраживањима релевантних организациjа (УПЦГ), погођена економском кризом, па jе питање да ли ће моћи да издрже толико повећање зарада и да ли jе на оваj начин доведен у питање њихов опстанак на тржишту. Усуђуjем се да кажем да ми оваj план више личи на политички памфлет коjи долази у тренутку када смо рекли да ова влада више нема нашу подршку и да су се његови аутори када су га састављали више руководили политичким критериjума него економским. И даље ниjесмо добили ваљану анализу на основу коjе бисмо се увjерили да jе план заиста остварив, да кроз приходну страну буџета можемо све ово финансирати и да нам не треба ново задуживање – казао је Ђуровић "Дану".

”Усуђуjем се да кажем да ми оваj план више личи на политички памфлет, коjи долази у тренутку када смо рекли да ова Влада више нема нашу подршку, и да су се његови аутори када су га састављали више руководили политичким критериjума него економским, казао је функционер ДФ-а Дејан Ђуровић

Волио би, како је нагласио, да подијели оптимизам актуелних представника Владе да нам неће бити потребно ново задуживање да бисмо реализовали програм, али да је реалност другачија.

– Такође, желим да чуjем одговор на jедно од кључних питања – шта ће бити са ПДВ-ом jер jе jасно да ако буде корекциjе пореских стопа, коjе би ишле у правцу њиховог повећања, да би то довело до нових трошкова грађана и привреде, па се онда поставља питање коjа jе корист од бенефита у виду повећања минималне и просjечне плате. Упитно jе да ли ћемо остварити 14 милиона еура од маркирања горива jер треба да се усвоjи закон о енергетици, што ниjе могуће без мишљења Европске енергетске заjеднице, потребно jе да се спроведе тендерска процедура на коjоj ће се изабрати фирма коjа ће радити дио тог посла, да се одговори на питање ко ће да сноси трошкове маркирања. Све то захтиjева одређено вриjеме. Сумњам и да се може доћи до 20 милиона еура од опорезовања неприjављених прихода, односно, од нелегалнио стечене имовине у наредноj години. Доста jе питања коjа захтиjевају одговоре у вези са новом пореском реформом и надам се да ћемо до њих доћи кроз расправу у парламенту. Сачекао бих и да видимо ситуациjе у парламенту у вези са коначним усваjањем предлога буџета и да ли ће то бити предлог одлазеће владе или неке друге. У коначном, треба нам план коjи ће да успиjе, а не да његови предлагачи у случаjу неуспjеха сакупљаjу негативне политичке поене. На краjу, ово ниjе начин на коjи министар, па био и из одлазеће владе овако упознаjе парламентарну већину. И круна свега jе да ће буџет за 2022. припремати и презентовати нова влада – поручио је Ђуровић.

”Основна функциjа ове инициjативе jе заузимање бољих стартних позициjа пред формирање нове партиjе премиjера Кривокапића у сусрет сада већ извjесним ванредним изборима, оцијенио је Дамир Шеховић (СД)

Посланик Демократа Владимир Мартиновић је казао да је у овом тренутку мало доступних инфромација о томе шта тзв. Маршалов план представља.

– Ниjесмо у могућности да полемишемо са нечим о чему, заправо, немамо довољно информациjа. Не знамо како и на коjи начин се оно што jе тим планом замишљено планира до краjа и реализовати. Али оно што знамо jесте да ћемо, као што смо и обећали, вратити дjечjе додатке за сву дjецу до 18. године, да ћемо обештетити бивше кориснице накнада по основу рођења троjе или више дjеце, да ћемо повећати старачке надокнаде, да ћемо повећати минималну зараду и смањити доприносе, да ћемо повећати зараде здравственим радницима, и jош много тога. Свакако, отворени смо и за све остале инициjативе коjе су у jавном интересу. Сваки предлог коjи се заснива на принципу праведности и у општем jе интересу, Демократе ће подржати, без обзира на то од кога такви предлози долазе – саопштио је Мартиновић.

Шеховић: Програм за спас Владе, а не грађана

Проjекат "Европа сад" ниjе никаква пореска реформа, него неодрживи популистички списак лиjепих жеља одлазећих министара и Владе у цjелини, оцијенио је посланик СД Дамир Шеховић.

– Његова основна функциjа ниjе спасавање грађана, о чиjим интересима иначе пуних годину дана ниjесу водили рачуна, што наjбоље потврђуjе рекордна незапосленост, него о покушаjу спасавања Владе коjа се иначе не може спасити чак ни оваквим jефтиним популизмом. Дакле, основна функциjа ове инициjативе jе заузимање бољих стартних позициjа пред формирање нове партиjе премиjера Кривокапића у сусрет сада већ извjесним ванредним изборима. Уосталом, релевантни економски експерти су већ казали да би последице усваjања оваквих рjешења биле не само раст jавног дуга за финансирање повећане jавне потрошње, него и гашење jедног броjа малих и средњих предузећа, те већа незапосленост и инфлациjа – оцијенио је Шеховић.

Према његовим ријечима, ова влада jе одговорна због тога што jе у њеном мандату броj запослених смањен за чак 18 хиљада, што се мjесечно повећава броj незапослених за око хиљаду, што су циjене животних намирница порасле и до 75 одсто, што смо суочени са наjвећим поскупљењем горива у Европи, што jе броj блокираних фирми за само годину порастао за 511 а износ повећаног блокираног дуга за 131 милион еура.

– А када се након економског слободног пада коjи траjе готово годину, она одjедном пробуди и почне попут Деда Мраза да обећава шаком и капом бољи положаj запослених и послодаваца, наjављуjући онако испод гласа да ће новац за то обезбиjедити из нових намета и задуживања, онда нас све то неодољиво подсjећа на предизборну реторику, а не на озбиљну и промишљену економску активност – закључио је Шеховић.

Потпредсједник ГП УРА Горан Ђуровић је оцијенио да су охрабрујуће најаве из Владе о доношењу сета пореских закона којима би се повећао минимални лични доходак на 450 еура, а привредницима смањила оптерећења на плате на нешто преко 20 одсто.

– Вјерујемо да су се ресорни министри добро припремили и добили подршку међународних економских институциjа како би оваj сет мjера био базиран на реалним основама. УРА се од првог дана формирања владе залагала за храбре потезе коjи jедино и суштински могу дониjети реформе. Грађанке и грађани Црне Горе мораjу осjетити бољитак изражен у већоj плати. Оваj сет мjера враћа вjеру у достоjанствен рад свим онима коjима jе у протекле три децениjе био ускраћен – навео jе Ђуровић у саопштењу.

Гутић: Заузећемо став након појашњења

Бошњачка странка ће увиjек подржати све конструктивне предлоге закона коjи иду у прилог побољшања економске ситуациjе, како радника тако и привреде. Теориjски предлог плана "Европа сад" jе тако представљен, али постоjи скепса како да се таj пjедлог реализуjе у пракси, оцијенио је потпредсједник БС Дамир Гутић.

– Дакле, гласаћемо за законске приjедлоге за коjе се испостави да их jе могуће спровести у пракси, а да то не ремети дугорочну стабилност и одрживост jавних финансиjа, али и рентабилност привреде коjа jе мотор развоjа државе. Нормално, свака мjера мора бити дефинисана буџетом као оквиром за све активности владе – навео је Гутић.

Према његовим ријечима, постепено повећавање зарада и смањење оптерећења привреде уз побољшање и других услова пословања, што би довело до проширивања пореске основице, jе пожељно и могуће, али овакав административни пакет без довољно анализе како да буде финансиран, као и какав ће имати посредан ефекат на све остале сегменте коjи ниjесу обрађени овом приликом, нас доводи у ситуациjу да тражимо детаљна обjашњења након чега ћемо и заузети став око гласања.

Ђуровић jе посебно истакао здравствене и просвjетне раднике коjи су, како тврди, стуб сваког друштва, а као такви су били запостављени и маргинализовани што jе за последицу имало лоше стање у здравству и школству.

– Баш као и код радника, нови сет мjера коjи укључуjе смањење оптерећења на плате jе поздрављен код привреде, jер олакшава пословање и уводи ред. Привреда ће у врло кратком року осjетити бенефите оваквих мjера – закључио је Ђуровић.

Из Праве Црне Горе, која има једног посланика у Скупштини, казали су да је програм "Европа сад" капитални проjекат нове власти, као и магистрални рецепт за економски и социjални опоравак Црне Горе, тако да има и имаће пуну подршку те партије.

– Не смиjемо дозволити да грађани испаштаjу због ускопартиjских интереса и управо због грађана важно jе да све партиjе владаjуће већине пруже снажну подршку овом програму коjи има за циљ опоравак Црне Горе од економске кризе и побољшање животног стандарда грађана – наводи се у саопштењу партије чији је предсједник Марко Милачић.

Инспекцијске службе да буду ригорозне

Горан Ђуровић је напоменуо и да је неопходно да инспекциjске службе буду ригорозне и уђу храбро у борбу са сивом и црном економиjом, како би сет мjера заживио.

– Држава Црна Гора вапи да буде уређена. Почело се од одлучне борбе против шверца и криминала што jе основ и на шта су се наслониле и ове економске и пореске реформе, а све заjедно треба да буде гарант бољег живота свих грађанки и грађана – истакао је Ђуровић.

Влада је у четвртак усвојила програм "Европа сад", за чију имплементацију је потребно усвајање 12 измјена закона. Министар финансија Милојко Спајић је казао да ће усвајање тих закона бити везано за предлог Закона о буџету који ће Скупштини доставити 15. новембра, односно да ће буџет и "Европа сад" ићи у пакету. Програм су представили Спајић и министар економског развоја Јаков Милатовић са сарадницима.

Према статистичким подацима, буџетски биланс примјене програма у наредној години ће бити минус 35 милиона, али ће програм довести до раста БДП-а од 6,5 одсто, што је око 300 милиона еура.