Od 15. januara 2020. godine, kada je tenderska komisija uvrstila konzorcijum Aeroports de Paris (ADP) – TAV kao jednu od četiri kompanije koje su ispunile kriterijume za dobijanje koncesije nad aerodromima u Podgorici i Tivtu, kompanija koju predvodi Aeroports de Paris do danas nije smanjila svoju zainteresovanost za dobijanje koncesiјe nad crnogorskim vazdušnim lukama, izјavio јe za "Dan" predsјednik Udruženja francusko-crnogorskih kompaniјa Raјko Uskoković.
– Iako su se u međuvremenu desili na planetarnom nivou događaji koji su znatno uticali na ekonomska kretanja i privredu (pandemija kovida-19 i ratni konflikt u Ukrajini), francuska kompanija nije odustajala. Treba naglasiti da je u ovom zaista kompleksnom periodu od tri godine ova kompaniјa pobijedila na tenderu za koncesiju najvećeg aerodroma u Kazahstanu – Alma Aty i njime upravlja od aprila 2021. godine. To pokazuje ozbiljnost i razvojne planove korporacije koja, osim pariskog aerodroma "Šarl de Gol", upravlja sa još 26 međunarodnih kompanija – kazao јe Uskoković.
• Da li očekujete da u ovakvoj politički nestabilnoj situaciji Crna Gora donese odluku u vezi sa tenderom za aerodrome? Da konačno nastavi ili poništi tender...
– Mislim da ova 43. crnogorska vlada sigurno neće donijeti odluku o koncesiji. Definitivno još ne postoji politički stabilna situacija za donošenje ove vrlo značajne odluke za razvoj privrede. Da li će to uraditi neka od narednih vlada, mislim da hoće, ali je teško prognozirati kada će se to dogoditi.
• Da li je nakon skoro tri godine tender, raspisan 2020. godine, izgubio smisao, s obzirom na to da se situacija u avio-industriji drastično promijenila?
– Prije svega promijenile su se ekonomske prilike od 2020. godine i uslovi koji su bili u tenderu raspisanom prije tri godine nijesu u skladu sa onim šta se očekuje u 2023. i narednim godinama. Pomenuta pandemija kovida-19 nanijela јe velike finansijske štete međunarodnim aerodromima po cijelom svijetu, tako da su ozbiljne kompanije u 2020. a naročito u 2021. pretrpjele jake udarce u profitnom smislu. Tek 2022. godine krenuli su stabilniji tokovi i postepeno se aerodromi u svijetu vraćaju na brojke iz 2019. godine.
Ono što se može očekivati jeste da će neka od narednih crnogorskih vlada ipak pozvati aktivne učesnike međunarodnog tendera i jasno se odrediti da li se procedura nastavlja ili ide sve ispočetka. Odgovornost se mora preduzeti ka renomiranim zainteresovanim ponuđačima.
• Može li se ponašanje više vlada Crne Gore ili države Crne Gore nazvati neozbiljnim po pitanju tendera za aerodrome? Da li znate za neki primjer u svijetu gdјe je tender za aerodrome bio na stend baјu skoro tri godine?
– Crna Gora na svom putu evropskih integracija i putu ka Evropskoj uniji treba imati razumijevanje za kompanije koje su prepoznate kao visoko rangirane i profesionalne u svojim industrijama. Nemamo više kredita da se naši resursi nude i prodaju kompanijama osnovanim sa kapitalom od nekoliko eura neposredno pred neki tender. To ne smije više da se dešava ako želimo dobro narednim generacijama. Ekonomski ojačana Crna Gora, u kojoj posluju svjetski prepoznatljive kompanije, jedini јe način da se približimo evropskoj porodici.
Nadam se da će resorno ministarstvo u našoj Vladi u što kraćem roku obavijestiti kompanije koje su ušle u završnicu i time pokazati stepen odgovornosti.
• Kakva su iskustva iz regiona sa aerodromima u koncesiji danas?
– Region Zapadnog Balkana ima dosta uspješnih priča kada je riječ o aerodromima datim u koncesiju. Rekao bih da su najbolji odgovori i upoređenja vidljivi na displejima koji se nalaze na ulazima u vazdušne luke. Tako danas, nažalost, na displeju u Podgorici ili Tivtu možete vidјeti maksimalno 20 destinacija. Na aerodromu u Tirani je taj broj preko 80 (koncesionar je bio China everbrigth kompanija, a sada je Kastrati grupa), na aerodromu u Skoplju preko 50 (koncesionar je TAV…) na aerodromu u Beogradu skoro 200 (koncesionar je francuski Vinči).
Dakle, popularan termin aviodostupnost nažalost posljednjih godina nije prisutan na našim aerodromima iz subjektivnih razloga. Veliki broj putnika iz Crne Gore danas putuje po Evropi iz Beograda, Tirane, Dubrovnika iz prostog razloga iz Crne Gore nema šansu da se ukrca na željeni let. Ovo je takođe jedan negativni ekonomski trend jer se novac naših građana odliva iz Crne Gore.
Treba takođe razuvjeriti i laičku javnost da se koncesijom gube radna mjesta i otpuštaju radnici. To su fraze i neutemeljene su u praksi. Da li je realno recimo da aerodrom Beograd koji će imati ove godine šest miliona putnika zapošljava manje radnika nego 10 godina ranije kada je imao tri miliona putnika? Nije. Isto tako nije realno da ako јe saobraćaj u padu da se zapošljavaju dodatni radnici.
Crna Gora ima stručne ljude za avio-industriju, naša zemlja ima prave zaljubljenike u avijaciju i oni treba da budu i nosioci razvoja ove vrlo bitne grane industrije za našu privredu i da budu nagrađeni adekvatno za svoj rad.
Krenimo redom, od sertifikacije aerodroma do povećanja prometa neophodan јe stručan i praktičan rad, nikako demagogija.
