Влада Црне Горе нема потребу да ради ребаланс буџета, нити да се задужује, казао је у интервјуу за "Дан" бивши министар економског развоја Јаков Милатовић.
Он је истакао да је мањинска Влада наслиједила никад боље и стабилније јавне финансије, те да је повећање броја министарстава од стране мањинске Владе непотребно.
Такође је казао и да је једини одговор на увезени раст цијена, повећање зарада кроз програм "Европа сад 2".
• Да ли jе Црноj Гори неопходан ребаланс буџета, како тврди нови министар финансиjа? Уколико сматрате да ниjе потребан, чиме поткрепљуjете своjе тврдње?
– Постоjе два кључна разлога за ребаланс буџета. Први jе да су приходи буџета мањи од планираних, а други jе да су издаци већи од планираних. По обjављеним подацима Министарства финансиjа, приходи буџета за прва четири мjесеца 2022. године већи су у односу на планиране за чак 71 милион еура или 13,4 одсто. Такође, Управа прихода и царина jе саопштила да jе за период jануар-маj наплаћено чак 120 милиона еура више од плана. Значи, на приходноj страни буџета имамо изванредну ситуациjу, коjа jе наjвећим диjелом резултат веће потрошње, као последице увећања расположивих доходака и успjешно спроведеног програма "Европа сад". Све ово говори у прилог чињеници да jе садашња Влада заправо наслиjедила никада боље и стабилниjе jавне финансиjе, и да у овом контексту ребаланс буџета апсолутно ниjе потребан.
• Нови министар jе наjавио и потребу задуживања државе. Да ли сматрате да jе у тренутноj ситуациjи то неопходно или би буџет у овој години могао да се реализуjе без измjена?
– Законом о буџету за 2022. дефицит jе планиран на 270 милиона еура (или 5,2 одсто БДП-а), а његово покривање предвиђено из депозита у трезору (коjи су обезбиjеђени од издавања еурообвезнице у децембру 2020), коjи су краjем марта 2022, према подацима Министарства финансиjа, износили 450 милиона еура. Због изванредне ситуациjе на приходноj страни буџета, дефицит за прва четиро мjесеца од само 36 милиона еура (или 0,7 одсто БДП-а) историjски је наjмањи! Поређења ради, у истом периоду прошле године дефицит jе био четири пута већи и износио је 144 милиона еура, или 2,9 одсто БДП-а, а у 2019. години чак за 70 одсто већи, када jе износио 61 милион еура или 1,2 одсто БДП-а.
Како jе дефицит знатно мањи од предвиђеног, и то у диjелу године jануар-април коjи jе због смањене економске активности наjтежи (услед релативно неактивног туристичког сектора у овом диjелу године), то значи да jе стање много боље од оног антиципираног буџетом, и да је у овом тренутку додатно задужење апсолутно непотребно. Штавише, имаjући у виду броjке за период jануар-април, очекивања су да годишњи дефицит буде знатно мањи од предвиђеног и потпуно покривен из остављених депозита.
• Шта би нова Влада требало да уради да ублажи последице раста циjена горива и намирница?
– У недостатку монетарне политике, а имаjући у виду потпуну увозну зависност од нафте и хране, претходна Влада jе Скупштини предложила законске измjене коjе подразумиjеваjу смањење акциза на гориво, као и смањење ПДВ-а на главне животне намирнице. Исказуjем задовољство изгласавањем ових предлога у Скупштини, што jе садашњоj Влади омогућило и практичну примjену.
Заjедно са тимом у Министарству економског развоjа, такође смо креирали Закон о привременом ограничењу циjена основних животних намирница, чиме смо опет омогућили, да као многе ЕУ земље, имамо основ да у одређеним кризним ситуациjама, попут садашње, Влада има инструмент привременог ограничења циjена. Скупштина jе у међувремену и оваj закон усвоjила, али на моjу велику жалост ресорно министарство jош ниjе припремило подзаконске акте како би исти био и стављен у функциjу.
Горе поменути инструменти могу донекле помоћи у амортизациjи увезеног раста циjена, али jедино одрживо рjешење мора бити у расту зарада, тj. у креирању неког новог "Европа сад 2" програма. За то jе потребно знање, коjе не видим у садашњоj Влади.
