Zaključke trodnevne Konferencije o ekonomiji Montenegro 2022, u organizaciji Privredne komore na temu “Razgovori o budućnosti” saopštio je Saša Popović. On je naveo da je cilj organizovanja konferencije bilo traženje rješenja za probleme poslovne zajednice Zapadnog Balkana u vidu razmjene ekspertskih mišljenja i poslovnog iskustva, dajući time doprinos unapređenju nacionalne ekonomije i snaženju regionalne saradnje.
- Preko 40 panelista, među kojima su bili predstavnici međunarodnih organizacija, profesori univerziteta, ugledni privrednici i drugi, iznijeli su svoje stavove pred oko 400 učesnika konferencije iz više zemalja. Pored visokokvalitetnih panel diskusija realizovani su i poslovni susreti, koji otvaraju mogućnost za nove poslovne poduhvate- navodi se u saopštenju.
Osnovni zaključci i preporuke koji mogu biti dobar putokaz za biznis zajednicu, kreatore politika i društvo u cjelini:
· Evropska komisija proglasila je 2022. godinu Godinom mladih, a Privredna komora Crne Gore prvi dan konferencije Razgovori o budućnosti posvetila je mladima – upravo onima kojima pripada budućnost. Zato prvi dan ove konferencije možemo nazvati Dan mladosti.
· Zemlje Zapadnog Balkana imaju značajan rast dijaspore. Petina populacije ovog područja živi u inostranstvu, a migracije u zemlje EU su porasle 2,5 puta od 2011. do 2019. godine. Međutim, moramo imati u vidu da se radna snaga, baš kao i kapital, kreće ka mjestima većih prinosa i bolje, odnosno efikasnije oplodnje. Zato je preporuka kreatorima ekonomskih politika da dizajniraju ekonomske sisteme u kojima mladi neće biti tretirani kao resurs, tj. raspoloživo, a neiskorišteno dobro, već kao kapital, ekonomsko dobro koje stvara novu vrijednost.
· Opšti je zaključak da „mladi u svojim zemljama ne vide perspektivu“. S druge strane, mladi van svoje zemlje vide dobre perspektive zato i odlaze. Dakle, nemaju mladi problem sa vidom, već je problem na strani onih koji su zaduženi da otvaraju perspektive.
· Riječ „dijaspora“ izvorno znači „rasuto sjeme“. Međutim, kada govorimo o dijaspori više mislimo na geografsku rasutost stanovništva, nego na njegov unutrašnji potencijal da posiju sjeme nove vrijednosti. Dijaspora ima svoju matičnu zemlju, ponudimo im nebo, da bi to sjeme moglo da proklija.
· Ne samo direktnim investiranjem, već i transferom iskustva dijaspora može osnažiti domicilni biznis.
· Doznake iz inostranstva u makro-bilansima zemalja našeg regiona u prosjeku čine 10% njihovog GDP-ja. Doznake se mogu smatrati emotivno generisanim novačnim tokovima, ali investiranje u matične ekonomije mora biti zasnovano na ekonomskom interesu kako dijaspore, tako i matične ekonomije, što podrazumijeva pravnu sigurnost, transparentnost i zaštitu interesa obje strane.
· Integracija zemalja regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju je potreban, ali ne i dovoljan uslov za njihov ekonomski prosperitet. Pored integracija, neophodne su i stimulativne ekonomske politike, kojima se podstiče ekonomski rast i razvoj baziran na pretpostavkama održivosti.
· Strane direktne investicije ne smiju biti jedini generator ekonomskog rasta, već se moraju stimulisati i domaće privatne investicije, za šta su neophodne ozbiljnije strukturne reforme.
· Velike kompanije snagom svoje veličine lakše mogu lomiti biznis i druge prepreke na putu ka uspjehu. Preduzetnički napori najprije se pokazuju u prostoru između začetka ideje i početka njene realizacije. Zato je potrebna veća podrška start-up-ovima.
· U sprovođenju vizije Evropa – prvi klimatski neutralni kontinent potrebno je partnerstvo regiona Zapadnog Balkana i EU. Dizajniranje novih smjernica za kreiranje zajedničke pametne i zelene budućnosti moguće je ostvariti razvojem inovativnih rješenja zasnovanih na znanju i povećanjem apsorpcione moći onih kojima su rješenja namijenjena.
· Zeleni rast mora biti zasnovan na novim biznis modelima čiji energetski inputi potiču iz obnovljivih izvora. Dok zagovaramo kreiranje novih biznis modela, savremene ekonomije pokušavaju pronaći formulu za dostizanje balansa između sigurnosti u snabdijevanju energijom, stabilnosti cijena energije i obaveza da se postigne klimatska neutralnost.
Zaključak je „Ovog trenutka naša budućnost je u školama.“ Preporuka je više nego očigledna: ako hoćemo dobru budućnost, pobrinimo se da imamo dobre škole.
· Danas moramo razvijati vještine koje će nam pomoći da predvidimo potrebne vještine sjutra. Tako ćemo povećati prinos na obrazovanje.
· Digitalna transformacija je stvar odluke i istrajnosti kompanija. Taj proces nudi alate koji olakšavaju razvoj poslovnih ideja i praksi i vode povećanju efikasnosti poslovanja. Ali, ako se kompanije same ne digitalizuju, doći će drugi koji to već jesu.
· U svoje vrijeme Arhimed je zaključio: „Dajte mi oslonac, pomjeriću Zemlju!“. Mehanički princip poluge kojim se sila multiplikuje zamijenjen je danas digitalnim procesima, tako da preduzetnici upozoravaju: “Dajte nam podatke, pomjerićemo biznis”.
· Treba nam digitalni građanin, digitalni klijent, digitalna država, trebalo bi „da nam sve bude “na tri klika“, ali ne zaboravimo - digitalna sreća traje samo dok ima struje.
· COVID kriza je ozbiljno ugrozila biznise i društva uopšte. Ali jedna druga kriza, mnogo duža od COVID-a, ogleda se u šteti što politiičari ne slijede dobru saradnju koju imaju i stvaraju privrednici.
