<p>Влада сматра да исправља неправду</p>

Влада сматра да исправља неправду / -фото: ВЛАДА ЦГ

Подршка рударско-металском сектору: Исправљање неправде, а не дискриминација

Оспорени закон има интенциjу да овим радницима побољша материjални положаj, будући да су они jедина група радника коjа jе на скоро системски начин доведена у положаj ургентне социjалне потребе, наводи се у мишљењу

Влада jе, на сjедници одржаноj 10. марта 2022. године, размотрила инициjативу за покретање поступка за оцjену уставности Закона о остваривању права на финансиjску подршку лицима коjа су била запослена у сектору рударске и металске индустриjе, и усвојила мишљење у ком се истиче да овај закон није дискриминаторски.

– Предметним законом не дискриминишу се други запослени изван оквира рударско-металског сектора, већ се њиме управо у цjелости исправља постоjећа друштвена неjеднакост, jер се ради о суштинскоj афирмативноj мjери, коjом се бивши радници из ових сектора доводе у равноправан положаj чак и у односу на велики броj запослених, коjи припадаjу категориjама бивших запослених коjе су означене као подносиоци предметне уставне инициjативе. Ради се о закону коjи се под jеднаким условима примjењуjе на све бивше раднике из рударског и металског сектора коjи су доспjели у неповољан социjално-економски, али и друштвени положаj, без обзира на то у ком су предузећу из овог сектора радили – наводи се у мишљењу Владе.

Иницијативу су Уставном суду подниjели НВО "Еуромост" из Биjелог Поља, НВУ "Мањински акционари АД Горњи Ибар" из Рожаjа и НВО "Радник" из Биjелог Поља, сматрајући да овај закон раднике рударског и металског сектора ставља у повољнији положај од осталих радника, јер исти не третира лица која су била запослена у другим секторима, а без посла су остала на сличан начин.

Радници овог сектора највећи губитници транзиције

Како се истиче у мишљењу, радници овог сектора, а поготово радници предузећа коjа су била дио зависног репроланца у области рударства и металске индустриjе, представљаjу наjвеће губитнике транзиционог процеса, у коjем су остаjали не само без постоjећег запослења већ и без могућности да добиjу радни ангажман у другим субjектима.

– Уз то, вриjедност приjевремених пензиjа, знатно jе мања од пензиjа, коjе би исти остварили да ниjе било прекида радног односа, док jе мали броj, коjи су остали у радном односу, био изложен отежаним условима рада, коjи jе праћен минималним дохоцима. Неадекватно вођење jавне политике ниjесу омогућиле овим радницима да преброде транзициони пораз, што jе искључиви разлог због коjег оваj закон има корективне и правичне мjере – наводи се у мишљењу.

Из Владе истичу да jе чланом 8 став 1 Устава прописано да се неће сматрати дискриминациjом прописи и увођење посебних мjера, коjи су усмjерени на стварање услова за остваривање националне, родне и укупне равноправности и заштите лица, коjа су по било ком основу у неjеднаком положаjу.

– Услед затварања и пропадања привредних субjеката из области рударске и металске индустриjе, ови радници су доведени у неравноправан и дискриминаторски положаj jер нису били у прилици да валоризуjу своjу стручну спрему на тржишту рада, већ су били принуђени да приjевремено остваруjу право на пензиjу и скрате своj радни виjек. Оспорени закон има интенциjу да овим радницима побољша материjални положаj, будући да су они, према компаративним анализама, jедина група радника коjа jе на скоро системски начин доведена у положаj ургентне социjалне потребе – наводи се у владином мишљењу.

Оспорени закон, истиче се у мишљењу, третира оне бивше запослене коjи нису остварили право на отпремнину због престанка радног односа, нити на друга примања.

– Доношење овог закона jе само инициjални корак у отклањању дискриминишућег положаjа радника рударско-металског сектора. Посебно указуjемо да постоjеће законско рjешење ниjе резултат фаворизовања било ког сектора, већ искључиво резултат препознавања jедног посебног друштвеног стања у конкретном сектору. Министарство економског развоја jе овим законским рjешењем одредило максималан износ од 12.000 еура по бившем запосленом лицу, чиме се директно утиче на унапређење његовог животног стандарда – закључује се у мишљењу.