Petina uvoza odnosi se na hranu / foto: Lazar Ružić

Spoljnotrgovinski deficit Crne Gore preko tri milijarde

Najveći uticaj na rast uvoza, 274 miliona eura, imali su hrana i mašine i transportni uređaji. Uvoz hrane i živih životinja u 2023. godini iznosio je 744,5 miliona eura, što je uvećanje od 108 miliona. Za preko 100 miliona povećan je i uvoz drumskih vozila

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u prošloj godini, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 4,48 milijardi eura, što je 5,9 odsto više u odnosu na 2022. Izvezena roba bila je vrijedna 674,3 miliona, što je za 3,7 odsto, ili 26 miliona, manje nego 2022. godine, dok je uvoz iznosio 3,807 milijardi eura i veći je za 7,7 odsto, ili 274 miliona eura, u odnosu na 2022. godinu.

– Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,7 odsto i manja je u odnosu na uporedni period, kada je iznosila 19,8 odsto – saopštili su iz Monstata.

Uvoz mesa i prerade mesa uvećan je za 32 miliona, ili za 22,8 odsto, i iznosio je 172,6 miliona eura. Uvoz povrća i voća iznosio je skoro 113 miliona, što je uvećanje od skoro 23 miliona u odnosu na 2022. godinu.

Kada je u pitanju uvoz pića, on je iznosio 115,4 miliona, što je uvećanje od 25 miliona za godinu dana.

Najveći pad uvoza zabilježen je kod mineralnih goriva i maziva, čak 223 miliona eura, ili 36,2 odsto, dok je pad uvoza električne energije u procentima iznosio 72,1 odsto, što je 150 miliona eura. Lani je uvezeno 58,45 miliona električne energije, a u 2022. godini skoro 210 miliona.

Pad izvoza zabilježen je i kod obojenih metala, i to za 47,3 odsto. Lani je uvoz obojenih metala, u šta spada aluminijum, iznosio 74,6 miliona.

Uvoz hemijskih proizvoda iznosio je 421,6 miliona, što je uvećanje od 75 miliona. U toj kategoriji najveći rast uvoza zabilježen je kod medicinskih i farmaceutskih proizvoda, u iznosu od 50 miliona. Lani su uvezeni medicinski i farmaceutski proizvodi vrijedni 191,5 miliona.

Srbija najveći partner

Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 190,8 miliona eura, Bosna i Hercegovina sa 75,5 miliona eura i Slovenija sa 73,5 miliona.

Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija, sa 661,7 miliona eura, Kina, sa 424,7 miliona eura, i Njemačka, sa 368,2 miliona eura.

Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa Evropskom unijom (EU).

Uvezene mašine i transportni uređaji vrijedni su 885 miliona, što je rast od skoro 25 odsto, ili 175 miliona. Najveći uticaj na rast u ovoj kategoriji imao je uvoz drumskih vozila, koji je lani bio veći za 100 miliona u odnosu na 2022. godinu. Uvoz drumskih vozila je u 2023. godini iznosio 330 miliona.

Lani je zabilježen i rast uvoza odjeće, za 19 miliona, i obuće, za 12 miliona.

Kada je u pitanju izvoz, koji je smanjen za 26 miliona, tu glavni uzrok treba tražiti u aluminijumu. Izvoz obojenih metala pao je za 104 miliona i iznosio je "samo" 67,4 miliona eura.

Izvoz električne energije uvećan je za skoro 37 miliona i iznosio je 206,8 miliona eura. Izvoz pića povećan je za skoro 100 odsto i iznosio je 35,3 miliona eura, dok je uvoz sirovih materija, sem goriva, smanjen sa 91,7 miliona na 77 miliona eura. Porastao je i izvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda, i to sa 33,1 milion na skoro 41 milion eura.

Crna Gora je godinama uvozno zavisna država, a uvoz je veći od izvoza za pet, šest, sedam puta. Vlade su se poslednjih godina smjenjivale, ali nijedna nije nimalo doprinijela da se smanji uvozna zavisnost.