Грађани Црне Горе у овом тренутку немају пуно разлога за оптимизам. Осим невоља које је донијела пандемија, алармантни су подаци да је у периоду короне, према досадашњим процјенама, без посла остало око 20 хиљада запослених, а пад броја радника биљежи се у свим дјелатностима. Према процјенама, у Црној Гори тренутно је запослено од 140 до 150 хиљада радника.
Синдикалци истичу да је и те како сазрело вријеме да се радницима увећају зараде у свим врстама дјелатности, јер је ово стање тренутно неодрживо са аспекта њиховог социјалног статуса. Такође, инсистирају да се ова тема мора хитно ставити на дневни ред.
Представник запослених у државној управи и локалној самоуправи, Ненад Ракочевић каже да се у државном сектору плате нису мијењале од 2016. године, те да није ни након 30. септембра прошле године било никаквих побољшања упркос промјени власти.
– Очекивао се период стабилизације, период неких нових мјера како би негдје хипотетички у будућности сазрело вријеме да се увећају зараде и крене у том правцу. Стандард дефинитвно зависи од висине зараде која се упоређује са нивоом основних животних цијена. Основне животне намирнице брашно, тј. хлеб и оно зашто их користе као репер, фиктивно се држе на некој цијени само како би постојао привид да нема њиховог пораста. С друге стране код неких других режија као што су дрво и огрев, гориво, уље и многи други производи који су у свакодневној употреби, цијене су скочиле чак и до 50 одсто, ако не и више – каже он.
Истиче да је сада крајње вријеме да се коригују зараде радника свих дјелатности.
– Ако запослени имају више чланова породице не могу да покрију трошкове исхране и основних режија, а камоли нешто допунско у смислу луксуза, љетовање, зимовање, то је далеко од нас. Оно што је наша обавеза као дијела синдикатa који заступа државну и локалну самоуправу, било је да иницирамо разговор са надлежнима. И заиста смо и сада и раније тражили да разговарамо са Владом, и поднијели смо иницијативе за увећање зарада управо сходно увећању свих тих основних животних трошкова без којих не може да функционише радник и његова породица – истакао је Ракочевић. Додаје да овај народ не може да живи са овим примањима, садашњом минималном зарадом и минималном пензијом, с просјечном платом, која притом није таква каквом је приказују.
– Дакле, плата од 520 еура није просјечна зарада у Црној Гори, већ је она много мања. У државној управи запослени са високом стручном спремом имају просјечну зараду 500 или 510 еура, што значи да просјечна зарада на нивоу државе није 520 еура. Очекујемо да се нешто промијени и радићемо на томе да се побољшају услови и повећају зараде да би данашњи човјек могао нормално да живи од своје плате – истиче Ракочевић.
Синдикалац Веселин Вујановић каже да што се тиче социјалне ситуације грађани добро знају кад пођу у продавницу колико им вриједи плата и колико могу да живе од своје зараде.
– Имамо поскупљење хљеба, а знамо да је сада лимитирана векна хљеба, да не говоримо о уљу и гориву. И што је врло интересантно, нико се не оглашава, никога то институционално није брига, поготово не те репрезентативне синдикате. Докле ће ово да траје, не знам, али свакако док неко не одлучи са неког политичког нивоа да се оставе национална питања по страни и почне се размишљати од чега ћемо живјети. Дефинитивно има квалитетних помака у смислу дјечјих додатака, бесплатних уџбеника и других принадлежности које се дају грађанима Црне Горе, али не и када је у питању заштита радничких интереса у ситуацији када је преко 20.000 људи остало без посла услед короне. Такође, из дана у дан јављају се и неки обесправљени радници који су промјеном власти и политичке структуре остали без посла и примања – сматра Вујановић.
Наглашава да за покретање иницијативе за промјене треба да постоји општи друштвени амбијент.
– То не треба да буду синдикати, јер да су они имали моћи, они би то давно покренули. Социјални дијалог је највећа фарса која постоји у Црној Гори. Дефинитивно треба општа друштвена заједница и политичке партије, затим НВО и удружења и свако ко има неки институционални значај и карактер, да каже: "Хајде сад мало да промијенимо тему, да видимо какво је стање социјале, како ћемо да живимо". Нажалост, не видим изгледе да би се то у овако подијељеном друштву могло ускоро десити – упозорава Вујановић.
