U seriji eksperimenata, miševi i ljudi koji su bili skloni da iznenadno i nekontrolisano jedu imali su slične nivoe dvije vrste bakterija u svojim crijevima – jedna vrsta štetna, druga korisna.

U izvještaju predstavljenom sastanku Udruženja evropskih društava za neurologiju, stručnjaci su utvrdili da su povećavanjem broja dobroćudnih i korisnih bakterija blautija mogli da kod miševa spriječe izenadno i nekontrolisano jedenje.

Nova saznanja su "veoma važna jer pokazuju da ovaj tip bakterije zapravo štiti protiv razvijanja zavisnosti kompulzivnog jedenja", kaže Elena Martin Garsija, učesnica studije i asistent profesora na Univerziteta "Pompeu Fabra" u Barseloni.

Crijeva pričaju za mozgom

Tim je proučavao i miševe i ljude kako bi uočio sličnosti u mikrobiomima.

Uprkos tome što zavisnost od hrane nije priznata kao validna dijagnoza, nutricionisti znaju da je mnogim ljudima veoma teško da kontrolišu unos ultraprerađene hrane, poput grickalica i slatkiša.

Istraživači nisu sigurni na koji način bakterija štiti od razvoja kompulzivnog jedenja, ali imaju neke teorije.

"Spekulišemo da crijeva pričaju sa mozgom i utiču na funkciju neki djelova mozga, poput orbitofrontalnog korteksa koji je zadužen za samokontrolu", ističe Martin-Garsija.