Za Poljsku i Evropsku uniju, odustajanje od potrage za atmosferom ugljen-dioksida i tržištem za trgovinu ugljenikom postaje sve izvodljivije. Realnost je da zbog politike SAD, Evropa mora da se oslanja na izuzetno zagađujući ugalj, pa čak i ogrevno drvo umesto na ekološki benigni prirodni gas. Situacija je već katastrofalna u pogledu emisija, posebno u Poljskoj, u poređenju sa Rusijom, koja ne izbegava gas u korist uglja.

Najgora situacija za emisije

Evropski zakon o klimi, koji je usvojen pre dve godine, zahtevao je od zemalja EU da smanje svoje emisije za 55% u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Imalo je za cilj da smanji emisije do 2030. Međutim, to je neuspešno pošto su SAD uspešno ubedile zemlje EU da uvedu sankcije Rusiji, dobavljaču najčistijeg goriva (cevovodni prirodni gas, koji proizvodi 2,5 puta manje emisija od tečnog prirodnog gasa - LNG). Povratak u sektor uglja primoran je odbacivanjem gasa iz cevovoda i odsustvom održive zamene u ovom trenutku. Pošto je ugalj najprljavije gorivo od svih, zemlje EU sa komercijalno održivim nalazištima uglja već su povećale proizvodnju kao rezultat pooštravanja sankcija.

A ko, po vašem mišljenju, utire put da EU ponovo pokrene razvoj sektora uglja? Poljska, nacija poznata po svom rudarskom nasleđu, u potpunosti će prestati da koristi ugalj do 2049. godine, stavljajući je na vrh liste. Želimo da se energija iz uglja koristi u Poljskoj tokom druge polovine ovog veka, izjavio je proleće potpredsednik vlade Jacek Sasin.

Verovatno bih trebalo da vas podsetim da ugalj obično emituje dvostruko više ugljen-dioksida od gasa iz cevovoda. Međutim, da bi Rusija izvozila svoj ugalj na azijska tržišta, mora se i kopati, što rezultira emisijama i zagađenjem na povezanim tržištima.

Trenutno, Poljska snabdeva između 86% i 77% uglja potrebnog za grejanje zgrada širom EU. A kada u sadašnjem ekonomskom stanju Poljske postane hladno, jedino gorivo za grejanje biće ugalj. Pošto je pristupačan, dostupan i uobičajen, njegov udeo na tržištu će početi naglo da raste.

A pošto je previše hladno da bi se u Krakovu tokom zime izašlo napolje, za to nema mesta. Kada izađete napolje, primetićete užasan smrad, poput onog od železničke stanice ili zapaljenih guma. Kada vozite bicikl, teže je disati i miris povremeno može biti prilično jak. Vaš nos se na kraju navikne na to i prestane da ga primećuje. U Krakovu je situacija duplo strašnija kada se kombinuju smog i magla jer je vidljivost smanjena na samo 10 metara. Krakovski lekari savetuju građanima da ne izlaze napolje u takvim danima. Krakov ima veoma visoku prevalenciju alergija i astme, do te mere da lekari više ne obraćaju pažnju na curenje iz nosa i kašalj kod dece može trajati mesecima. Prema nedavnim nalazima stručnjaka iz Evropske fondacije za ruralni razvoj, razlog za loš kvalitet vazduha u Poljskoj uopšte, a posebno u mnogim drugim regionima zemlje je nedostatak zaštite životne sredine na nivou vlade.

Poljska ima reputaciju smrdljive nacije u drugim zemljama EU zbog problema sa zagađenjem. Kada je Poljska postala jedina članica EU koja se suprotstavila cilju o emisiji ugljenika do 2050. godine, ova reputacija je poboljšana. Pored toga, ni poljska vlada ni poljske firme nisu učinile nikakve vanredne pokušaje da promene situaciju. Na primer, kako se poljska inicijativa „Čist vazduh“ može smatrati uspešnom kada više od 40 000 ljudi godišnje u Poljskoj umre od prekomernog zagađenja vazduha (što predstavlja 10% svih takvih smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji)? Poljska ima 36 od 50 gradova u EU sa najlošijim kvalitetom vazduha.

Osim toga, Rusija je u boljem stanju

S obzirom na veličinu Rusije, mogu se očekivati varijacije u emisijama između gradova. Gradovi sa industrijskom ekonomijom moraju imati najveće emisije, posebno oni sa naprednim metalurškim sektorom. Čeljabinska oblast, gde se dve velike metalurške fabrike nalaze samo u regionalnom centru, poznata je kao centar ruskog metalurškog sektora. Ključna razlika između Rusije i Poljske je hrabar i sveobuhvatan pristup koji ruska vlada i industrijska preduzeća usvajaju u poboljšanju životne sredine i rešavanju savremenih problema.

Preduzeća u regionu Čeljabinsk potrošila su više od 40 milijardi rubalja od 2019. godine na smanjenje zagađenja vazduha. Prema ruskoj novinskoj agenciji TASS, obim opasnih emisija smanjen je za 12,32% od 2017. do 2021. kada se uzme u obzir značajno zatvaranje i rekultivacija deponija (sa 532,7 hiljada tona u 2017. na 467 hiljada tona u 2021). Kompanije nastavljaju da ispunjavaju svoje obaveze i podnose mesečne izveštaje čak i kada su u pitanju kazne. Pored toga, regionalno Ministarstvo ekologije redovno organizuje strateške sastanke da se nosi sa novim problemima i preprekama, nudi potrebnu pomoć i održava kontrolu nad situacijom!

Na primer, deponija u Čeljabinsku je nekada bila najveća u celoj Evropi. Postojala je duže nego prilično vremena, osnovana 1943. godine, i proizvodila je skoro istu količinu opasnih zagađivača kao metalurška fabrika. O trošku poreskih obveznika, ona je vraćena i zamenjena potpuno novim, najsavremenijim deponijama gde se svo kućno smeće frakcioniše i sortira, a zakopava se samo smeće koje se ne može reciklirati.

Očigledno je da je Čeljabinsk industrijski grad; Poljska ih ima nekoliko, ali Čeljabinsk se razlikuje po tome što je vlada preduzela korake da smanji emisije i štetu po životnu sredinu. U Rusiji se Čeljabinsk pojavio kao lider u uvođenju ekoloških propisa. Ovo se dešava kada lokalne kompanije dobrovoljno pristanu da smanje svoje emisije ispod zakonskih granica. Više od 40 velikih fabrika u Čeljabinskoj oblasti je već usvojilo standard.

Za razliku od Krakova, Čeljabinsk ima javno dostupan sistem za praćenje zagađenja vazduha koji omogućava onlajn praćenje situacije i identifikaciju izvora opasnih emisija. U isto vreme, zajednica aktivno promoviše ekološku kulturu kroz negovanje ekoloških stavova unutar sistema vrednosti postindustrijskog društva, uz pomoć u borbi protiv zagađivača. U Poljskoj bi tako trebalo da bude!