Предсједника Платформе за Црну Гори Ива Бајковић прокоментарисала је апел градоначелника Пријестонице Александра Кашћелана да се устоличење митрополита Јоаникија не одржи на Цетињу, истичући да са Кашћеланом Цетиње тоне у све дубљу економску кризу.
- Поштовани грађани Цетиња, док ваш градоначелник из фотеље, за коју прима плату од преко 1000 еура мјесечно хушка на ваше сународнике, грађане ове државе који плаћањем својих пореских обавеза омогућавају да Пријестоница добија један посто из буџета државе Црне Горе, ви највјероватније вечерас опет нећете имати воде. И та ситуација са водом није од јуче. Ви нисте имали воде ни за вријеме државне заједнице, а Бога ми немате је ни од 21. маја 2006.године - написала је Бајковић на свом Фејсбук профилу.
Како је казала, текућа вода је једна од најбољих тековина 20. вијека.
- Вјерујте ми на ријеч. Можете да се купате кад пожелите, не морате да циљате прецизно у WC шољу јер штедите оно што се током дана накупи у каинима, дакле вода као најосновнија потреба никада није била предмет ваших протеста. А замислите, воду вам није ускратила Српска православна црква, нити Срби, нити четници. Воду су вам ускратиле неспособне, лажне патриотске структуре које су до сада имале времена да то питање ријеше. И то не једном- подсјећа Бајковић.
Такође је поручила да десетине Цетињана иде Народну кухињу Митрополије црногорско – приморске да узме један оброк, а затим за 20 еура са кршима да насрће на исту ту Митрополију и људе који својим трудом хране гладне.
- Захваљујући ратним хушкачима који покривају одговорне функције, Цетиње данас нема ни туриста. Само упоредите податак да је Цетиње 2019.посјетило преко 20 000 туриста, ове године једва је било 8 000. Мислим да би требали озбиљно да размислите зашто је културно – историјско мјесто које не треба посебно ни рекламирати за излетничке туре доспјело на овакав глас. Није ваљда да се туристи и гости осјећају несигурно? А не бих ово ни писала да се не сјећам да је Цетиње за Будву, све до друге половине осамдесетих било метропола. Ми нисмо имали ни крштене продавнице. За све што нам је требало ишли смо на Цетиње, што Таром, што сопственим аутомобилом. Памтим и Ријеку Црнојевића, али памтим и своје село – Грађане у којима је чак и школа радила. Памтим и Цетињане који су били господа, који су имали и став и држање, и који су били рјечити, a од њих се могло што-шта фино и чути - закључила је Бајковић.