Нисам изненађен што коалициона влада у Црној Гори није имала пун мандат, нарочито имајући у виду њене различите ставове и тијесну већину с којом је владала, рекао је у интервјуу за Глас Америке, први амерички амбасадор у независној Црној Гори Родерик Мур.
Мур, који је на положају амбасадора у Црној Гори био од 2007. до 2010. године, каже да промјене власти не би требало да буду драматичне и да вјерује да Црна Гора има механизме да ријеши актуелну кризу.
- Црна Гора је парламентарна демократија, а демократија може да буде хаотична. Не чуди ме што коалициона влада, нарочито она са прилично разноликим и можда различитим ставовима са веома танком већином, није трајала пуне четири године мандата. То није неуобичајена појава у парламентарним демократијама и није нешто што би требало да буде алармантно - сматра пензионисани амерички дипломата, који тренутно предаје на државном универзитету Аризоне.
Међутим, Мур истиче да га растужује и забрињава, како наводи, тренд све веће инструментализације идентитетске политике.
- Као што сам већ више пута рекао, једна од најљепших ствари у вези са Црном Гором је то што је успјела да изгради мултикултуралну, мултинационалну, мултиетничку, мултиконфесионалну државу у срцу Балкана и то веома успјешно до сада. И верујем да Црна Гора треба да буде невјероватно поносна на то. И своју земљу треба да виде као модел за друге у региону, укључујући и Босну. Зато се надам да се тај тренд може превазићи. Али то ме такође забрињава, јер ова врста поларизације по етничкој или идентитетској основи никада није добро завршила на Балкану. И за то има много примјера. Не предвиђам да ће Црна Гора запасти у хаос или сукоб.
Свакако се надам да неће и не верујем да ће тако бити. Али ипак оставља лоше насљеђе и ствара лошу крв и отежава постизање напретка. Надам се да ће се црногорски лидери и политичари усредсредити на веома важне принципе који су садржани у вашем Уставу – да Црна Гора буде грађанска држава, посвећена стварима као што су демократија, толеранција, мултикултурализам и владавина права. То би требало да се догоди и надам се да ће тако и бити”.
Ко је по вама одговоран за инструментализацију идентитетске политике?
Мур: Мислим да овдје свако има одређену одговорност. И наравно, то није једина компонента, али очигледно имате улогу – што је био случај неколико година и тренд – Српске православне цркве у црногорском друштву. Растужује ме што улога вјероватно највеће црногорске вјерске заједнице изазива толике подјеле и што је постала тако централно питање у црногорској политици. Мислим да је тешко то ријешити док постоји толико неповерења у Црној Гори у погледу тог питања.
Свако има улогу у превазилажењу тог неповјерења да би постојала шанса за проналажење трајних рјешења. Сматрам да црногорска влада и политичке партије имају улогу у признавању и поштовања улоге Српске православне цркве у обављању њене примарне функције, а то је наравно да се бави вјерским потребама својих вјерника, и да поштују њену способност и право да ту функцију обавља слободно, као и свака друга вјерска заједница, укључујући и Црногорску православну цркву. То је загарантовано Уставом.
С друге стране, Српска православна црква треба, по мом мишљењу – иако се нерадо бавим питањима која се тичу религије – да осигура да је усредсређена на своју главну сврху и остане ван политике. Треба да својим дјеловањем и ријечима пошаље сигнал да њен циљ није ни на који начин подривање независности или аутономије Црне Горе. Њена улога у друштву је она коју сви очекујемо – да се брине о вјерским потребама својих чланова.
Кад већ говоримо о цркви, Српска православна црква је уочи гласања у скупштини о неповјерењу Влади саопштила да очекује да чланице владајуће коалиције пронађу заједничко рјешење, те да треба да се поштује народна воља изражена на изборима. Да ли је то за вас забрињавајући знак поновног мијешања цркве у црногорску политику, након што је послије прошлогодишњих избора била мета оптужби да је утицала на формирање актуелне владе?
Мур: Црна Гора је демократија и народ и њени изабрани лидери ће одредити ко ће бити у власти. Нисам упознат са тим конкретним цитатом, и ако је прецизан, мој став је да би вјерске заједнице требало да се држе подаље од политике. Религије имају веома важну улогу у сваком друштву, укључујући и у Црној Гори. Вјерујем да Српска православна црква има веома важну улогу, као и Црногорска православна црква и све друге цркве и вјерске заједнице. Али мислим не би требало да залазе у сферу политике. Разумијем шта би могло да мотивише такву изјаву. Међутим, политику би требало препустити политичарима и бирачима.
Већ сте поменули неке узроке пада владе – веома тијесну већину, различите ставове… Да ли је на то утицао и међународни фактор – не директно, али кроз ставове страних званичника да Црна Гора није тамо гдје би требало да буде, посебно када је ријеч о недостатку напретка у европским интеграцијама?
Мур: Не бих одбацио могућност да је то један од многих фактора. Сумњам да су међународни притисци, утицаји или ставови били одлучујући фактор у овом случају, али мислим да је важан приоритет за сваку црногорску владу управо оно што сте ви поменули. Свака црногорска власт би требало да се усредсреди на она питања која су приоритети државе Црне Горе и њеног народа. Прво је, наравно, напредак на путу ка Европској унији. Друго је да Црна Гора остане вјерна обавезама из Сјеверноатлантског споразуму, од којих је имала вишеструку корист. Црногорска влада би требало да се фокусира на изградњу позитивних односа са свим својим суседима, да буде посвећена борби против корупције и јачању владавине права. И оно што је црногорском народу вјероватно најважније, а то кажем на основу разговора са многим Црногорцима, јесте економија, да гради бољу будућност за црногорске породице.
УРА, чланица владајуће коалиције, као решење за излазак из кризе понудила је формирање мањинске владе. Поједине чланице коалиције сматрају да је то прекрајање изборне воље грађана. Да ли је по вашем мишљењу мањинска влада одрживо решење за актуелну кризу? Или су то избори, на чему инсистирају поједине странке?
Мур: Црна Гора има Устав и законе за решавање управо таквих ситуација. Промјена власти не би требало да буде толико драматична или трауматична. Постоје механизми за рјешавање тих ситуација. И ти механизми до сада функционишу. А ако не функционишу добро, постоји уграђен механизам самокорекције. На примјер, мањинска влада, по дефиницији је мање стабилна од оне засноване на већини. Али ако мањинска влада изгуби подршку у парламенту, шта су механизми за самокорекцију? Још једна реконструкција владе или избори. Требало би пустити да Устав и даље функционише. Народ је имао прилику да гласа у августу 2020. године. Можда ће бити у прилици да гласају прије августа 2024. године, не знам. Али ако буду, оствариваће своје право по Уставу да исправе или да ријеше управо ово питање.
УРА је понудила мањинску владу као начин да се одблокирају реформе и европске интеграције. Ако се формира, какав може бити домет мањинске владе када је ријеч о спровођењу реформи, борби против корупције и свему ономе што је потребно да Црна Гора напредује на путу ка чланству у ЕУ?
Мур: То ће зависити од степена њене подршке у парламенту ако је реч о усвајању закона или другим реформама за које је потребан пристанак скупштине. У суштини, то ће бити оно што ће одредити докле влада може да иде. Мислим да се на крају све своди на математику.
Демократски фронт инсистира на договору унутар владајуће коалиције. Да ли би влада, у којој би ДФ био више заступљен, имала америчку подршку с обзиром на то да је замјеник помоћника америчког државног секретара Габријел Ескобар рекао да у овом тренутку не види Демократски фронт као одговарајућег партнера.
Мур: Већ сам говорио о томе шта мислим да би требало да буду приоритети било које владе. Сједињене Државе би вјероватно подржале сваку владу која је била посвећена тим приоритетима. У моје вријеме – а напустио сам Црну Гору 2010. године – уложио сам велики напор да успоставим односе са оним странкама које су тада привлачиле гласове значајног дијела српског становништва у Црној Гори, уз све друге странке наравно. Сматрао сам да је то важно, јер Срби очигледно имају веома важну улогу у политичком, културном и економском смислу у Црној Гори и то су били њихови политички представници.
Наши односи са тим странкама, од којих су многе опет претече данашњег Демократског фронта, генерално су били конструктивни и коректни. Нисмо били сагласни у погледу многих питања, као што су признавања Косова или тежња Црне Горе да постане чланица НАТО-а. Али то је у реду. Оно што заиста не могу да процјеним је што се догодило од тада. Свакако сам био узнемирен када сам чуо оптужбе о саучесништву у покушају пуча 2016. године. То би ме јако забрињавало да сам креатор америчке политике. Нисмо толико причали о НАТО-у, али мислим да управо сада НАТО показује колико је важан у обрачуну са Русијом око Украјине.
Показало се да одлука Црне Горе да уђе у НАТО има огромну вриједност. ДФ очигледно има другачије мишљење и они имају право на то. Нико није обавезан да подржи чланство у НАТО. Међутим, ако би ДФ доносио одлуке у име владе у вези са Русијом и Украјином, теоретски претпостављам да би то могло да их доведе у спор не само са Сједињеним Државама, већ и са двадесет осам других савезника.
“Не слажем са ставом да је угрожена независност Црне Горе”
Шта Вашингтон сада жели да види у Црној Гори?
Мур: Говорим као приватно лице очигледно. Сједињене Државе и Црна Гора имају веома снажне односе од, па чак и прије црногорске независности. Не мислим да ће се то промијенити. Наравно, Вашингтон не би желио да се то промијени. Прво, Вашингтон био желио да види да је Црна Гора чврст савезник, као што је била до сада и очекује се да ће бити. Црна Гора је сада дио јединства унутар алијансе у слању поруке Путину да ће свака даља агресија на Украјину имати значајне посљедице. Слање трупа у Летонију и то што је била дио појачаног присуства НАТО-а после руске агресије 2014. године, одличан је примјер значаја Црне Горе у НАТО-у и мислим да би Вашингтон желио да се то настави.
Друго, стабилност. Већ смо говорили о значају мултиетничких успјеха Црне Горе. Вашингтон то вјероватно види као одличан модел. Иако је то мало тржиште, мислим да би Сједињене Државе жељеле да се Црна Гора развија и постаје све просперитетнија, да буде потенцијално тржиште за америчке производе. И развијамо све врсте веза између људи. Тренутно сам повезан са универзитетом који, што је за мене невјероватно и дивно, заправо развија разне видове сарадње са Црном Гором. Желимо да видимо све више тих ствари, јер је успјешна, просперитетна, демократска и стабилна Црна Гора у интересу Сједињених Држава.
Имајући у виду све то што сте рекли, да ли очекујете да ће САД бити више укључене у пружању помоћи Црној Гори да пронађе излаз из ове кризе?
Мур: То је одлично питање. Улога спољних фактора, укључујући Америке, упркос њеном огромном утицају и војној, економској, дипломатској и информационој моћи, је често донекле ограничена у решавању тих врста унутрашњих спорова. Имам пуно повјерење да ће, шта год да се деси – а у току су консултације око формирања владе – бити спроведено у оквирима Устава Црне Горе. Вјерујем да већина Црногораца подржава оне приоритете о којима смо већ говорили и претпостављам да ће свака будућа влада одражавати те приоритете. Зато нисам нимало узнемирен због недавних догађаја. И не слажем са ставом да је угрожена независност Црне Горе.
Очигледно је да има неких гласних људи, који су у заблуди, како у Србији тако и другдје, који размишљају о великој Србији, али чињеница је да је независност Црне Горе свршен чин. То је неповратно. А Сједињене Државе и њихови партнери су врло јасни у вези са тим. Знам да постоји много забринутости у том погледу, али не сматрам да је то вјероватан сценарио у било ком случају.
Колико ће САД пажљиво пратити шта се дешава у Црној Гори, посебно имајући у виду тензије са Русијом, и у тренутку када НАТО жели да пројектује јединство у свијетлу потенцијалне руске агресије против Украјине?
Мур: Очигледно да се Сједињене Државе и друге земље суочавају са много других ствари. Има много изазова широм свијета, нисмо ни помињали Азију и Блиски исток. Балкан тренутно и на срећу није у центру пажње Вашингтона. Не би требало да буде јер обично када сте у центру пажње, нешто се лоше дешава. Веома је важно, не само за Сједињене Државе, већ и читав НАТО, да покажу јединство у свијетлу могуће инвазије на Украјину. Није безначајно шта ће се догодити у Црној Гори. Међутим, мислим да је већина доносилаца политичких одлука прилично увјерена да ће Црна Гора пронаћи решење и да има Устав и институције које ће то ријешити на начин који неће угрозити њену демократију, свакако не њену независност и приврженост тим принципима.
Коначно, није толико важно шта САД мисле. Црна Гора заузима став о многим од ових међународних питања у складу са својим интересима, како и треба да буде. Свака држава треба да узме у обзир прије свега сопствени национални интерес при заузимању спољнополитичких ставова. На примјер, важан принцип за који се НАТО и ЕУ, а нарочито НАТО, залажу, јесте да свака земља има право да сама бира своје безбједносне аранжмане. То је тако важан принцип у Европи, али је и веома важан принцип за малу државу као што је Црна Гора.
Кога видите као америчког партнера тренутно у Црној Гори, ако се узме у обзир велики раздор између одлазећег премијера Кривокапића и потпредсједника Абазовића?
Мур: Надам се да Сједињене Државе неће бити превише укључене у то, јер вјерујем да ће Црна Гора то сама ријешити. Црногорска демократија ће бити снажнија док се суочава са оваквим изазовима, и превазилази их, што ће урадити и у овом случају. Напоменућу да говорим као приватно лице, има толико потенцијалних партнера у Црној Гори који дијеле те исте широке вредности и приоритете о којима смо више пута говорили. Врло је мало оних који се не слажу са неким од тих вриједности или приоритета. Зато сам увјерен да ће, шта год да се деси, све бити у реду, чак и ако то значи превремене изборе. То није смак свијета. То је нормално у парламентарним системима.
А у случају било какве нестабилности у Црној Гори, ко би од тога имао користи?
Мур: Вјероватно снаге у Црној Гори и ван ње које дуго желе нестабилност. Нажалост, рекао бих да је Русија један од тих спољних снага, не само у Црној Гори. Русија вјерује, што мислим да је погрешно, да има користи од нестабилности у региону. Русија сматра да јој је у интересу да спријечи даље проширење Европске уније и НАТО. Нестабилност може да заустави даљи напредак у том погледу. То видимо у Републици Српској и њеним односима са Русијом, у Црној Гори, Србији, Сјеверној Македонији, чак и у чланицама НАТО-а, као што је Бугарска. И претпостављам, било ко у Црној Гори – а мислим да су они маргинални – ко не прихвата реалност онога што је Црна Гора данас као независна, демократска, западно оријентисана држава, би могао да има користи од нестабилности. Али не мислим да постоји велики ризик од тога.
