S obzirom na to da su lokalni izbori u Podgorici i u još 13 opština zakazani za 23. oktobar, očigledno je da ni ovog puta nema ništa od izbornih reformi.

Кada će biti parlamentarni izbori, još uvijek se ne zna, ali šanse da se naredni izbori u Crnoj Gori održe po novim propisima su veoma male.

Nakon što je na samom kraju 2021. Skupština po drugi put produžila rad Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu do 31. jula ove godine, kad je taj datum prošao Odbor je ugašen. Međutim, i dok je bio u funkciji ništa korisno nije ni radio.

Mjesto predsjednika upražnjeno je od 20. aprila ove godine, kada je Strahinja Bulajić iz Demokratskog fronta podnio ostavku na poslaničku funkciju.

Odbor je prvu sjednicu održao 14. aprila 2021. godine.

Skupština je u decembru prošle godine drugi put produžila rok za rad odboru i to do 31. jula ove godine. Prvobitno je rok za rad tog tijela bio do kraja juna prošle godine, a nakon toga bio je produžen do kraja decembra prošle godine. Članstvo u Odboru za sveobuhvatnu reformu "zamrzli" su predstavnici Demokrata u tom tijelu Momo Кoprivica i Danilo Šaranović. Oni su se na taj potez odlučili nakon odgađanja lokalnih izbora, ističući da je to učinjeno bez bilo kakve konsultacije s opozicijom, ali i zaobilaženjem ovog odbora.

Iako su predstavnici vlasti i opozicije, kako starog tako i novog saziva Skupštine, većinom isticali da su izmjene izbornog zakonodavstva neophodne i nužne, i bespogovorno prihvatili rad u Odboru za sveobuhvatnu izbornu reformu, malo je toga ispunjeno. Izborno zakonodavstvo nije promijenjeno, kao ni krovni Zakon o izboru odbornika i poslanika, za šta je potrebna dvotrećinska većina.

Iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT) ranije je saopšteno da se čini da su teme poput popisa, Temeljnog ugovora i Otvorenog Balkana našim političarima bitnije od onih koje su bile goruće u svakom izbornom procesu do sada.

Istakli su i da je to svakako jedan pristup koji može negativno da se odrazi na demokratiju i na vladavinu prava i mnoga druga polja u našoj zemlji.